Наука без граница – гостовање изложбе „Српски научници – француски ђаци“ у Паризу

Изложбом „Српски научници – француски ђаци“ започета је сарадња два фармацеутска факултета – Универзитета у Београду и Париског универзитета.

Жан-Луј Боде, декан Фармацеутског факултета у Паризу на отварању изложбе, уз захвалност ауторима и Француском друштву за историју фармације на координацији пројекта, истакао је задовољство изложбом и програмом чији је домаћин.

Изложба „Српски научници – француски ђаци“, кроз одабрану документарну грађу и предмете, осветљава живот и рад истакнутих професора Јована Туцакова и Момчила Мокрањца, еминентних научника чији су доприноси обележили област фармације.

Туцаков, који је докторске студије из фармације завршио на Фармацеутском факултету у Нансију и Мокрањац, који је дипломирао хемију на Сорбони и докторирао на Пастеровом институту, били су страни дописни чланови Париске фармацеутске академије и добитници престижне Лавоазијеове медаљу за рад.

Мокрањац је признат као пионир токсиколошке хемије у Србији, док је Туцаков постао најпризнатији научник у области фармакогнозије. Њихово наслеђе, обележено посвећеношћу и изврсношћу, представља извор инспирације за истраживаче и научнике широм света.

„Небројене су везе Француске и Србије у областима од науке, привреде, политике, уметности – кроз заједничку, славну и тешку историју па све до данас. И надаље – ка будућности за коју сложно постављамо темеље сада. Споменици, гробља и имена улица подсећају на дивове на чијим раменима стојимо, али битнији од камена и гожђа су људи – који негују те деликатне односе две поносне, велике нације и преносе их на децу која уче од малена о Француској која нас је волела као што смо и ми волели њу“, истакао је Павле Зелић, први фармацеут примљен 58 година након Мокрањца и Туцакова за иностраног члана Француске националне академије за фармацију.

„Ипак, племенити фармацеутски позив, стручност и брига усмерене на пацијенте које треба излечити су нешто што спаја припаднике овог узвишеног еснафа у Француској и Србији. Јован Туцаков и Момчило Ст. Мокрањац су били лучоноше те мисије, како у Србији тако и у Француској – свом другом дому. А бакља иде даље, преноси се док пламти јасно и моћно, наспрам мрака незања, болести и пропасти. Изузетни појединци и институције које су реализовале ову изложбу су им достојни наследници. Блистајмо дакле, заједно, како у граду светлости Паризу, тако и и белом граду Београду – и свим другим местима где је наша помоћ, наше знање, и светло здравља које доносимо потребно и добродошло“, додао је Зелић.

У музичком делу програма наступио је баритон Васа Стајкић, уз пратњу пијанисте Миливоја Вељића, а за француску публику овом приликом одабране су композиције Станислава Биничког.

Отварању изложбе истог дана је претходио научни симпозијум под називом „Сарадња у науци без граница“, о француско-српским научним достигнућима, размени фармацеутских знања без граница и другим релевантним темама.

Изложба ће бити отворена до 7. јуна 20204. године.