Скелети стари 2.500 година откривају бруталне казне за криминалце у прошлости Кине

Једном скелету, највероватније мушком, који је проучавао палеоантрополог Киан Ванг са Тексашког универзитета А&М и његове колеге, недостајало је лево стопало и око једне петине доње леве ноге, која је зато била осам центиметара краћа од десне.

Десна нога другог скелета, која припрада другом мушкарцу, такође је одсечена и то на исти начин, тек са једним центиметром разлике.

Ископани на локалитету близу Санменксије, града у провинцији Хенан у Кини, скелети датирају између 2.300 и 2.500 година, што их сврстава у време владавине династије Источна Џоу, чије су вође владале деловима Кине од 771. до 256. године пре нове ере.

„Ово откриће, заједно са неким претходним налазима, поткрепљује се историјским писаним записима о законима и казнама који су примењивани током династије Источна Џоу", пишу Ванг и његове колеге у свом раду.

Само по костима, немогуће је сазнати за шта два човека била оптужеана и због чега су кажњени. Међутим, на основу историјских докумената, Ванг сугерише да је један човек можда добио оштрију казну од другог јер су ампутације десне ноге биле резервисане за теже прекршаје.

„Казна ампутацијом обе ноге била је намењена онима који су извршили још тежа кривична дела“, каже Ванг.

Ванг и његове колеге сугеришу да су скелетни остаци доказ веште ампутације која је, упркос томе што је коришћена за кажњавање, такође укључивала и, изненађијуће, негу, како би се олакшао опоравак мушкараца.

Мушкарци чији су остаци пронађени, вероватно су живели годинама након страшне казне јер су њихове кости ногу показивале значајне знаке зарастања; кости су срасле на месту где су биле одсечене.

„Пошто казна ампутацијом није била неуобичајена појава, они су се можда вратили нормалном друштвеном животу и били сахрањени на одговарајући начин након смрти“, претпоставља Ванг.

Рехабилитација према друштвеном статусу

Према анализи истраживача, мушкарци су вероватно имали довољно висок друштвени статус да им омогући рехабилитацију.

Сваки скелет је пронађен у двослојном ковчегу закопаном у правцу север-југ; оријентација која је типично била резервисана за припаднике више класе. С друге стране, обични грађани, када премину, бивали су сахрањивани у мање гробнице са оријентацијом исток-запад.

Предмети у гробовима, заједно са материјама пронађеним у костима, указују на то да су мушкарци јели намирнице богате протеинима, и такође сугеришу да су особе чији су скелети нађени били аристократе, вероватно нижи званичници.

Бројни случајеви ампутација кроз историју из другачијих разлога

Историја је пуна других примера ампутација у древним културама, а документовани случај који досеже најдаље у прошлост је случај детета које је живело пре 31.000 година на индонежанском Борнеу, и коме је хируршки било одстањено лево стопало.

Ампутације и одстрањивање одређених делова тела из медицинских разлога, била је пракса у Шпанији у 18. или 19. веку, и рађене су углавном због инфициране ране, За лечење болести, као што је дијабетес, у старом Египту користили су исте технике.

Удови чији су остаци пронађени и то одсечени у Перуу и у Португалији, били су такви због одређених ритуала али и  кажњавања преступника, показују археолошки записи.

Када је реч о остацима пронађеним у Кини, а који су припадали мушкарцима који су својим удовима платили за, нама, непознате злочине, Ванг каже: „Ови случајеви обогаћују наше разумевање кривичних закона и њихове примене, могућности медицинске неге и опште ставове према онима који су кажњени законом од стране друштва, а такође нам дубље отварају археолошки контекст древне Кине“.

Студија је објављена часопису Archaeological and Anthropological Sciences.