Нова истраживања: Од бактерија обично бежимо, а има и оних које побољшавају памћење

Нова истраживања сугеришу да би бактерије које се природно налазе у до 70 одсто врста инсеката могле у неким одабраним случајевима да побољшају њихово учење и памћење.

Истраживачи у Кини су открили да су воћне мушице заражене одређеним сојем volbachia, рода бактерија први пут идентификованих 1924. године код комараца, имале бољи учинак на тестовима који су повезивали специфичне мирисе са наградама од неинфицираних мува.

Док volbachia инфицира различите органе инсеката, склоност тог рода да се нађе у репродуктивним системима значи да се већина студија фокусира на то како бактерија утиче на репродукцију.

Али неки сојеви volbachia могу заразити нервни систем домаћина инсеката, укључујући мозак.

Истраживања су показала да су мушке јединке воћне мушице заражене бактеријом volbachia напредније и конкурентније од неинфицираних, али и то да, иако чудно звучи, ова бактерија утиче на сан мува.

Да би истражили друге могуће ефекте, биолог Менг Јан Чен са Централног кинеског нормалног универзитета и његове колеге, заразили су воћне мушице (drosophila melanogaster) сојем volbachia званим vMelPop и тестирали њихово памћење у поређењу са неинфицираним мушицама.

„Пошто се показало да је vMelPop најјачи познати сој који блокира вирус денга грознице, понашање после добијене vMelPop инфекције код инсеката домаћина могу бити од велике важности у контроли болести које преносе инсекти и пољопривредне штеточина“, пишу Чен и колеге у својим објављеним научним радовима.

Осим што спречава умножавање вируса денга грознице, сој vMelPop такође скраћује животе комараца које инфицира.

Јаче и краткорочно и дугорочно памћење

Због уоченог оштећења можданог ткива, тим је мислио да vMelPop може нарушити учење и памћење домаћина инсеката, укључујући муве.

„На наше изненађење, приметили смо да инфекција vMelPop побољшава краткорочно и дугорочно памћење код воћних мушица“, пишу истраживачи.

Муве старе између четири и 35 дана биле су изложене утицају два мириса, од којих је један био упарен са наградом у виду шећера, а њихово сећање на мирисе је тестирано два минута или 24 сата касније.

Младе мушице заражене vMelPop-ом имале су боље резултате у оба ова теста од незаражених мува исте старости.

Инфекција је такође побољшала памћење код старијих мува, међутим три четвртине ове групе је умрло пре 35. дана, показујући још једном своје ефекте који ограничавају живот.

Ефекти vMelPop-а код мува, који побољшавају памћење, су у супротности са претходним налазима губитка памћења код заражених оса и буба, што сугерише да утицај бактерије volbachia на памћење зависи од врсте домаћина.

Истраживачи имају теорију да наведено има везе са начином на који се инфекција шири преко сваког домаћина. На пример, volbachia лишава паразитске осе памћења о томе да су положиле јаја, тако да је већа вероватноћа да ће положити још једно, што омогућава бактеријама да се прошире на већи број тих јаја.

Код воћних мушица, веће шансе да се volbachia прошири на више младих – захтева да женке муве буду сналажљивије како би могле да пронађу храну, избегну опасности и пронађу одговарајућу јединку за парење.

Студије које се баве инсектима све су чешће с обзиром на растућу свест о могућој свести инсеката и теорији да поседују посебну врсту интелигенције.

Студија је објављена у Animal Behaviour.