Колико верујемо научницима и да ли смо спремни за генетичка истраживања

„Истраживање је показало да је највиши ниво знања на нека основна питања из генетика имају жене, становници са вишим степеном образовања и особе између 35 и 44 година старости. Међутим, када су генетички подаци у питању ту наши грађани показују разумевање важности. Око 80 одсто испитаника види вредност генетичког податка у превенцији“, каже Драгана Шутовић Илић из Центра за четврту индустријску револуцију.

Генетички податак је, како каже, податак који се добија анализом биолошког материјала као што је крв. Служи да би се дошло до одређених генетичких карактеристика појединца, а то је важно за развој савремених генетичких терапија, утврђивање везе гена и испољавања одређених стања и болести, оптимизацију терапије…

„Наши грађани су упознати са темама која обрађују генетичка истраживања. Свесни су да тиме могу да сазнају нешто о свом пореклу и генетичкој припадности, разумеју да гени могу да одреде одговор вашег организма на одређени лек. Разумеју да постоји веза између гена и испољавања неких болести, односно наследни фактор“, објашњава Драгана Шутовић Илић.

На питање да ли би учествовали у неким од горе поменутих истраживања, 65 одсто испитаника одговорило је да би. Треба напоменути да интересовање за учешће отпада ако нема повратне информације, односно да се добијени подаци поделе са њима.

Веома занимљиво је и да је више од 80 одсто учесника истраживања спремно да подели своје генетичке податке у здравствене и научно-истраживачке сврхе.

Истраживање је такође показало да се половина испитаника у једном тренутку свог живота интересовала за генетику, а да су се о томе информисали на интернету. Више од трећине је рекло да су им емисије на ТВ-у жељени начин информисања.

Такође, грађани Србије највише поверења имају у научнике и професоре са универзитета.