Ко је најосетљивији на промене у животној средини и како она утиче на наталитет и морталитет

Само у последњих десет година број становника у Србији се смањио за пола милиона, а просечна старост данас износи 43,8 година. Један од фактора који се ретко узима у обзир јесте утицај животне средине. Крајем прошле године започет је нови пројекат, ПОПЕНВИРОС, који се тиме бави и у коме се користе иновативни методолошки приступи.

Пројекат ПОПЕНВИРОС – Популациона динамика, у контексту изазова животне средине у Републици Србији, реализују Географски факултет, као носилац пројекта, Факултет организационих наука, Економски факултет, као и Институт друштвених наука. Пројекат је започет у децембру 2023. године и трајаће наредне три године.

„Оно што је главни циљ пројекта ПОПЕНВИРОС јесте да испитамо како, у којој мери и на који начин изазови животне средине утичу на три компоненте популационе динамике становништва: рађање, умирање, миграције у Србији, као и то да идентификујемо демографске групе становништва који су најсензитивније најосетљивије на изазове животне средине", рекла је Наталија Мирић, доцент на Географском факултету и руководилац пројекта ПОПЕНВИРОС.

Изазови животне средине могу и индиректно утицати на динамику становништва, путем социо-економских канала, као што су пољопривредна производња, приноси, коришћење земљишта, квалитет живота и опште благостање становништва.

„На пример, опште је познатно да је пољопривреда погођена климатским променама због суша, олуја, промена у температури… Е сад, смањење пољопривредног земљишта, смањење пољопривредног приноса може утицати на миграције релације рурално-урбано подручје. У таквој ситуацији рурално-урбана подручја остају настањена претежно старим становништвом, што се последично одражава на пад фертилитета, раст морталитета, и све то негде продубљује депопулационе процесе у тим руралним крајевима", додала је Мирићева.

Пројекат ПОПЕНВИРОС користи иновативне методолошке приступе, тако што се комбинују демографски, социо-економски и подаци о животној средини, и то на индивидуалном, регионалном и националном нивоу.

„Оно што ће главно у нашем истраживању бити јесу модели структурних једначина, илити СЕМ анализа, која ће се користити за испитивање каузалних односа и путева између на једној страни демографских варијабли, значи рађања, умирања и миграција, и на другој страни варијабли еколошких или животне средине. Ту пре свега мислим на хазарде односно ризике од поплава, суша, клизишта, пожара, као најобјективнијих индикатора климатских промена", објашњава Наталија Мирић.

Резултати пројекта ПОПЕНВИРОС ће имати и научни и политички допринос. Дефинисање нивоа утицаја промена животне средине на рађање, умирање и миграције допринеће бољем разумевању садашњих и будућих популационих процеса, а самим тим и креирању ефикасније националне стратегије.