Да ли струјом можемо да учинимо да храна буде сланија? Јапанци 17 година заредом добитници „Неславног Нобела“

Јапански научници 17. годину заредом су се нашли међу добитницима „Неславног Нобела“ (Ignominous Nobel, скраћено "Ig Nobel"), признања које као пародију на Нобелову награду додељује амерички сатирични часопис Анали невероватног истраживања за, на први поглед, смешна, банална и произвољна научна истраживања.

Двочлани јапански из Токија тим спровео је истраживање о утицају електричне струје пропуштене кроз сламчице, виљушке и штапиће који се у Источној Азији користе за узимање хране на осећај укуса и за то прошлог месеца добио „Неславног Нобела“ за нутриционистику.

Наиме, професор Јошиаки Мијашита са Универзитета Меиђи и доцент Јуми Накамура са Токијског универзитета су још 2011. предложили да се израде штапићи на електрично напајање који ће људима који их користе током јела дати утисак да је храна коју конзумирају више слана него што заиста јесте, што може помоћи људима који су због болести срца и крвних судова присиљени да се уздрже од узимања соли да више уживају у храни.

Ипак, овогодишњи жири оценио је да је идеја да се кроз есцајг пропушта струја како би се преварили рецептори укуса не само необична, већ и комична.

Уврнутост је универзална

Овогодишња церемонија доделе „Неславног Нобела“ одржана је у септембру на кампусу Масачусетског института за технологију (МИТ) у месту Кембриџ, поред Бостона, где и излази поменути лист.

И док су Јапанци, које као народ одликује велика савесност, озбиљност и посвећеност ситницама која понекад прераста у претерано детаљисање, изгледа, преплаћени на „Неславног Нобела“ због своје педантности која се Западњацима често чини нерезонском и комичном, ове године и научници из других делова света су показали завидну оптерећеност (наизглед) небитним детаљима.

На пример, међународни истраживачки тим састављен од америчких, канадских, иранских и других научника заслужио је „Неславног Нобела“ за медицину ове године за студију у којој је бројао и мерио дужину длака у носу кадавера. Циљ им је био да утврде да ли у обе ноздрве постоји исти број длака.

Радозналост пољског истраживача Јана Заласијевича заокупило је питање зашто палеонтолози воле да лизну узорке минерала које проучавају, те је предузео студију у којој је покушао да на њега одговори – то му је донело „Неславног Нобела“ за хемију и геологију.

Награда за јавно здравље отишла је мешовитом јужнокорејском и америчком тиму биомедицинских инжењера који је успео да конструише паметну ве-це шољу која може да анализира узорак урина и столице, између осталог, коришћењем камере.

Истраживачки интерес овогодишњих лауреата, међутим, није ништа чуднији него оних претходних година. Рецимо 2021. награду за медицину однело је истраживање које је испитало питање да ли секс може да унапреди функционисање носа, док су лауреати из области биологије били чланови шведског истраживачког тима који су се фокусирали на утврђивање разлика у предењу и мијаукању мачака ван и током интеракције са људима.

Можда је још необичније истраживање за које су јужноамерички зоолози Солимари Гарсија-Хернандез и Глауко Маћадо 2022. године добили „Неславног Нобела“ за биологију, чији је циљ био да се утврди да ли губитак репа и затвор који потом често уследи код шкорпиона умањује њихову способност да ступају у полни однос.

„Неславни Нобел“ као средство за промоцију науке

Наравно, „Неславни Нобел“ нема за циљ да се руга научницима, већ само да их мало жацне и да кроз хумор, на забаван начин промовише науку, те привуче пажњу медија на анонимне истраживаче који се баве питањима која се чине периферним и неважним, али ипак имају одређену сврху и представљају допринос разумевању света.

О томе сведочи програматска изјава која прати доделу, а која гласи да се то признање додељује за истраживања која вас „прво насмеју, а онда натерају на размишљање“. Сврха тих награда, додају њени промотери, је да „славе необично и одају пошту маштовитом“.

Такође, сајт Анала невероватних истраживања цитира канадске новинаре који кажу да се награда додељује људима који су управо онакви какви ми верујемо да научници треба да буду: фине и ексцентричне особе које воле да чачкају и испитују ствари, те размишљају ван свих конвенција.