Време кад је плаву планету оживео кисеоник - бактерије старе 407 милиона година прве колонизовале Земљу

Присутне у у барама, језерима, воденим токовима, рекама и мочварама, играле су значајну улогу у обликовању живота на нашој планети. Тим истраживача који проучава неке од најранијих фосила пронашао је најстарију врсту цијанобактерија за коју се зна да је „колонизовала“ земљу. Тим је проучавао фосиле из узорака сакупљених са познатог налазишта фосила rhinie chert у шкотском Абердинширу.

Фосили бактерија стари су 407 милиона година.

„Наш најбоље очувани запис rhinie chert о раним копненим екосистемима, пружа прилику да се осветле аспекти разноликости цијанобактерија и екологије када су биљке почеле да се шире површином Земље. На срећу, пронашли смо нове узорке из rhinie chert који садрже цијанобактерије које бисмо могли детаљније проучити помоћу конфокалног микроскопа“, написали су истраживачи.

Тим је користио светлосну микроскопију и конфокалну ласерску скенирајућу микроскопију супер резолуције за проучавање нове популације цијанобактерија rhinie. Langiella scourfieldii, која припада породици hapapolosiphonaceae је врста цијанобактерија која је успевала међу раним копненим биљкама пре више од 400 милиона година - током периода раног девона.

Најранији докази о колонизацији Земље

Једна од главних карактеристика langiella scourfieldii је присуство „правог гранања“. Ово се дешава када појединачне бактерије расту једна поред друге у линији, при чему се неке линије „ломе“ у различитим правцима како би се створила структура гранања, објаснили су истраживачи.

Иако су цијанобактерије прилично честа компонента rhinie chert, многе не показују ово „право гранање“. Проналажењем у langiella scourfieldii, истраживачи би могли да потврде присуство бактерије у овом екосистему.

„Са три-де реконструкцијама, могли смо да видимо доказе гранања, што је карактеристика цијанобактерија hapalophonacean“, рекла је др Кристин Струли-Дериен, научни сарадник у Природњачком музеју и главни аутор студије.

„Ово је узбудљиво јер значи да су ово најраније цијанобактерије овог типа пронађене на копну“, додала је.

Са угљен-диоксида на кисеоник

Када је Земља настала пре око 4,5 милијарди година, имала је неизмерно другачије услове него данас. Његова атмосфера је била састављена од угљен-диоксида, метана и водене паре. Цијанобактерије су полако ослобађале кисеоник и мењале састав атмосфере ка оном који имамо данас. Овај догађај је познат као Велики догађај оксидације/оксигенације, који се догодио негде између 2,4 – 2,1 милијарде година.

„Цијанобактерије су у раном девону играле исту улогу као и данас. Неки организми их користе за храну, али су важне и за фотосинтезу. Сазнали смо да су већ биле присутне када су биљке први пут почеле да колонизирају земљу и да су се можда чак и такмичиле с њима за простор“, додала је др Струли-Дериен.

Студија је објављена у часопису iScience.