Људске тајне у песку времена – археолози мапирају скривени пејзаж Аустралије где су се појавили први Аустралијанци

Данашњи простор – континентални део, некада је био мочварно тло на коме су расле мангрове, растиње на муљевитом терену залива, лагуна и ушћа река. Током епохе касног плеистоцена, ниво мора је био толико низак да је Аустралија била повезана са својим северним суседима, Новом Гвинејом и Индонезијом, на суперконтиненту познатом као Сахул.

На крају последњег леденог доба, пре око 10.000 година, делови земље су били поплављени док су се ледени покривачи топили. Први народи Аустралије на овим просторима појавили су се у северним деловима земље пре 65.000 година, према археолошким доказима који су пронађени.

Најстарије археолошко налазиште Аустралије је Мађедбебе.

Да би помогли у потрази, истраживачи који су сарађивали са локалним ренџерима Њањма, традиционалним чуварима подручја Велике лагуне црвеног љиљана у западном делу, реконструисали су древни пејзаж закопан испод равнице.

„Желимо да људи виде и желимо да људи знају шта се дешавало пре много хиљада година“, рекао је Алфред Најингул.

„Тим је користио геофизичка мерења како би дигитално 'огулио' слојеве тла и открио низ литица од пешчара које су биле настањене људима“, рекао је водећи истраживач, археолог на Универзитету Флиндерс, за аустралијску телевизију.

Ова техника – томографија са електричном отпорношћу – састоји се од пропуштања електричне струје кроз земљу. На тај начин се добијају резултати о пропустљивости седимената и стена испод њих.

Упоређујући те резултате са мапирањем из ваздуха, тим је схватио колико се пејзаж променио.

Дубока долина и речни систем данас су затрпани на дубинама од 15 метара.

Истраживачи истичу да су први људи Аустралије оставили иза себе уметност у камену и камено оруђе. Међутим, остаје да се види у којој мери су ти артефакти сачувани.

Истраживачи који нису укључени у овај пројекат истичу да би кисело земљиште у лагуни Црвеног љиљана вероватно еродирало било коју камену уметност која је некада красила литице од пешчара, али их охрабрује чињеница да потраже друге артефакте у тој области, што је кључна регија за разумевање насељености Аустралије.

„Истраживање открива сложен плеистоценски пејзаж, који нуди потенцијал за лоцирање додатних археолошких локалитета тако да се открије више о начину живота најранијих Аустралијанаца. То су свакако узбудљива времена. Чини се да сваке године све више схватамо дубоку прошлост Аустралије кроз истраживања која обогаћују усмене историје аутохтоних народа те земље”, истакли су истраживачи.

Током 2020. године, други тим истраживача који је радио на пројекту известио је да су лоцирали прва потопљена абориџинска археолошка налазишта, која су пронађена на морском дну, у водама Западне Аустралије.

Користили су сличан приступ тиму у лагуни Црвеног љиљана: прво су мапирали подводни пејзаж да би сузили потенцијална подручја пре него што су кренули у потрагу за артефактима.

Заштита ових подручја која су испреплетана историјом постала су ургентно питање, јер камене остатке, као сведоке историје Абориџина на полуострву Буруп у Западној Аустралији, уклањају због експанзије тешке индустрије.

А када се ови локалитети униште, наша шанса да упознамо историју овог древног народа неће бити могућа. Мораћемо да се ослонимо само на приче потомака.

„Морамо да знамо где су та друга места у Аустралији и да ли је раније било другачије“, истакао је власник земљишта Алфред Најингул.