Бетелгез се опет чудно понаша – шта се сада дешава

За Бетелгез, најближег црвеног дива Земљи, астрономи су дуго веровали да периоди јачег и слабијег сјаја трају у циклусима од 400 дана. Али од краја 2019. до почетка 2020. године, ова умирућа звезда је доживела оно што су астрофизичари назвали „велико затамњење“, пошто је облак прашине заклонио наш поглед на звезду.

Сада светли на 150 одсто своје нормалне осветљености и прелази из светлије у затамњену фазу у интервалима од 200 дана – двоструко брже него иначе – према астрофизичарки Андреи Дупри из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику. Тренутно је седма најсјајнија звезда на ноћном небу – три места више од уобичајене десете позиције.

На небу јужне хемисфере може се уочити како јарко светли у раним вечерњим сатима, на ивици сазвежђа Орион. Како дани буду све краћи на северној хемисфери, то ће бити видљиво и тамо.

Очекује се да ће Бетелгез експлодирати у неком тренутку у наредних 10.000 до 100.000 година.

„Једна од најсјајнијих ствари у вези Бетелгеза је то што гледамо завршну фазу еволуције великих звезда како се одигравају скоро у реалном времену за нас, што никада раније нисмо могли да проучимо овако детаљно“, каже др Сара Веб, астрофизичар са Технолошког универзитета Свинбурн у Аустралији.

Посматрање његовог понашања даје важан увид у понашање црвених џинова пре експлозије супернове. Када на крају експлодира, могао би – током недеље – постати толико сјајан да ће бити видљив током дана, а бацати сенке ноћу.

Постоје записи из древног Египта о ономе што изгледа као звезда која експлодира као супернова. Египћани су описали појаву „другог сунца“ на небу, каже астрофизичарка.

Велико затамњење је узроковано тиме што је звезда „испљунула“ грудву гаса и прашине, попут жваке: или оно што научници зову „избацивање масе на површину“ изазвано „аномално врућим конвективним облаком“.

Та груда је била неколико пута већа од масе Земљиног месеца, наглашава Вебова.

„Ако бисмо остали без једне руке, то би променило начин на који се силе крећу у нашем телу. Слична ствар се десила са сиротим Бетелгезом“, каже Сара Веб.

„Дакле, одгурнуо је сву ову масу и сада се његово језгро и његова стабилност још увек покушавају да опораве.“

У раду који је Дупри написала заједно са другим научницима са Харварда и Универзитета Калифорније у Берклију, закључује се да ће проћи пет до 10 година пре него што се Бетелгез врати својим нормалним циклусима од 400 дана.

„Од затамњења, Бетелгезове светлосне и радијалне криве брзине су се значајно разликовале од пређашњих“, пишу аутори.