Зашто би Сатурн могао да остане без својих прстенова
Како се наводи у новим истраживањима Насе, Сатурнови прстенови у будућности неће бити видљиви људима који посматрају небо кроз телескоп.
Нова анализа података које је сакупила Насина мисија названа „Касини”, која је кружила око планете између 2004. и 2017. године, дошла је до нових података о старости Сатурнових прстенова, међу којима је и онај о томе – када би могли да нестану. Та истраживања су објављена у три студије током маја.
Наш соларни систем и његове планете настали су пре отприлике 4,6 милијарди година, а научници су дуго расправљали о старости и пореклу Сатурнових прстенова.
Неки астрономи тврде да светли, ледени прстенови морају бити млађи од очекиваног јер нису еродирани и потамњени интеракцијама с метеороидима током милијарди година.
Подаци из мисије „Касини” који су довели до нових открића, објављени су 15. маја 2023, у часопису Икарус, који подржава теорију о Сатурновим прстеновима.
Додатне студије објављене су 12. маја у часопису Science Advance.
„Наш закључак je да су Сатурнови прстенови релативно млади – према астрономским стандардима, имају само неколико стотина милиона година. Ако погледате Сатурнов сателитски систем, постоје и друге назнаке да се тамо догодило нешто драматично у последњих неколико стотина милиона година. Ако Сатурнови прстенови нису стари као планета, то значи да се нешто догодило како би се формирала њихова невероватна структура, а то проучавање ће бити врло узбудљиво”, рекао је Ричард Дурисен, професор астрономије на универзитету Индијана Блумингтон.
Истраживачи верују да се седам прстенова Сатурна формирало још у доба док су диносауруси ходали Земљом. Сатурнови прстенови углавном се састоје од леда, а само мали проценат припада каменој прашини коју у свемиру стварају разбијени фрагменти астероида и микрометеороиди.
Комадићи, слични зрнцима песка, сударају се с честицама у Сатурновим прстеновима и стварају плутајуће крхотине док материјал прстена кружи око планете. Уочено је да прстенови губе много тона масе у секунди, што значи да им није преостало много времена, са аспекта астрономије.
Како се наводи у недавним истраживањима, Сатурнови прстенови би могли да постоје још неколико стотина милиона година.
Током 13 година, „Касинијев" анализатор космичке прашине сакупио је 163 примерка „прашине” који потичу изван Сатурновог система. Прстенови су били изненађујуће „чисти“, што је сугерисало да нису били способни да акумулирају вишак космичке прашине.
У међувремену, како се метеороиди инфилтрирају у прстенове, они гурају материјал унутар Сатурнових прстенова великом брзином. Тако прстенови губе огромну масу у секунди, што значи да прстеновима није преостало много времена, сматрају астрономи. Истраживачи процењују да ће прстенови постојати још највише неколико стотина милиона година.
Трајне мистерије
„Показали смо да масивни прстенови попут Сатурновог не трају дуго. Може се спекулисати да су релативно слабашни прстенови остаци прстенова који су некада били масивни попут Сатурновог. Можда ће неко време, у не тако далекој будућности, астрономски говорећи, након што се Сатурнови прстенови сруше, више личити на ретке прстенове Урана”, рекао је Пол Естрада, научник у Насином истраживачком центру Ејмс у Маунтин Вјуу у Калифорнији и коаутор све три студије.
Претпоставља се да су тамни прстенови око Нептуна и Урана некада били већи и светлији, као што су данас Сатурнови прстенови.
Научници још не знају са сигурношћу шта је створило Сатурнове прстенове, али могуће је да је гравитацијска нестабилност уништила неке од ледених прстенова који круже око џиновске планете, стварајући довољно материјала да се они повуку.
„Ако успемо да откријемо шта се догодило у том систему пре неколико стотина милиона година да би се формирали прстенови, можда ћемо открити зашто Сатурнов месец Енцеладус избацује из својих дубоких океана облаке воде, леда, па чак и органског материјала“, рекао је. Можда бисмо чак завршили проналажењем градивних блокова самог живота на Енцеладусу”, закључио је професор Дурисен.
Коментари