Руђер Бошковић – универзални стваралац међу утемељивачима савремене науке

Руђер Бошковић је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, теолог, књижевник и дипломата. Цео радни век провео је у иностранству, где је стекао и светску славу.

Био је професор универзитета, оснивач и пројектант Миланске опсерваторије, најмодерније у свом добу, и директор Оптичког института Француске морнарице. Сматра се претечом теорије релативности, коју је изложио у свом капиталном делу „Теорија природне филозофије сведена на један једини закон сила које постоје у природи“, јер су за њега време и простор релативни.

Jединственим законом силе, према коме се смењују привлачна и одбојна сила између честица у зависности од њиховог размака, допринео је открићу структуре атома и подстакао даљи развој схватања структуре материје.

Био је и зачетник модерног грађевинског инжењерства, јер је у раду на санацији куполе Базилике светог Петра формирао први механички модел једне грађевине у историји. Бошковић је аутор теорије о аберацији светлости, а звезде је замишљао као већа или мања сунца.

Oснивач је практичне астрономије и пионир у испитивању и израчунавању грешака мерних инструмената. Познат по изумима инструмената за астрономска мерења, као што су призма са променљивим углом, кружни микрометар и телескоп напуњен водом, и по побољшању инструмената за мерење времена и углова.

Први је одредио висину тропосфере, пречник сунца и једначину кретања комета. За прва мерења облика наше планете изумео је геодетске мерне летве са сталцима.

Дневник са експедиције

По прорачунима астронома, Венера је требало је да у 1761. години прође испред Сунца. Математичком анализом утврђено је да ће се тај догађај најбоље видети из Цариграда, Енглеско краљевско друштво организовало је научну експедицију за Цариград.

У експедицији је био и Руђер Бошковић, који је током експедиције водио дневник, а путовање је требало да омогући бројне вредне податке како би се коначно утврдило распојање Земље од Сунца.

Настао је путопис Дневник са пута из Цариграда у Пољску у коме је Бошковић успео да споји књижевност и наука а пре него што се појавио италијански оригинал, то дело је већ било преведено на немачки, француски и пољски језик.

За кратко време путопис је био „разграбљен" и чак ни сам Руђер Бошковић није успео да добије примерак. Путопис је превео, 1937. године, др Душан Недељковић - дело које је век и по чекало превод на наш језик. 

Руђер Бошковић умро је 13. фебруара 1787. године у Милану.