Може ли ретроградни Меркур да утиче на наше животе

Меркур ће бити прва планета коју ће уништити Сунце када почне да се шири на свом путу да постане црвени џин за око пет милијарди година, тако да звучи помало грубо што ову планету оптужујемо да стално доноси невоље у наш живот.

Питање орбита

Ретроградно кретање значи да се планета креће око Сунца у смеру супротном од нормалног. Међутим, планете заправо никада не мењају правац. Оно о чему говоримо је привидно ретроградно кретање, када нама на Земљи изгледа као да се планета креће по небу у смеру супротном од уобичајеног кретања.

Пошто је Меркур најближи Сунцу и има најкраћу орбиту, чини нам се да се креће уназад на небу чешће него било која друга планета.

Како би разумели шта се дешава када видимо планету у ретроградној фази, можемо да замислимо човека који трчи око игралишта са псом. Пас брзо трчи унутрашњим кругом, а човек спорије спољашњим.

Ако и пас и човек трче у смеру супротном од казаљке на сату око терена, када је пас на супротној страни игралишта од човека, изгледа као да иде улево, док човек трчи удесно. Али када пас дође на исту страну игралишта као човек, одједном изгледа као да трчи десно уместо лево (ретроградно). Ово се дешава зато што пас трчи много брже од човека и налази се у његовој „орбити“ стазе.

Али Меркур није једина планета која то ради. Венера такође кружи унутар наше орбите око Сунца, окрећући се једном у 224,7 дана. То значи да је Венера ретроградна два пута сваке три године.

Друге ретроградне планете

Дешава се и обрнуто. Планете чије су орбите даље од Земље – Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун – такође прелазе у ретроградно стање.

Како бисмо ово разумели, морамо да променимо нашу перспективу. Пас који трчи по стази у једном тренутку човека гледа у леђа и у том тренутку изгледа као да и он и човек трче у истом смеру, удесно. Али како га пас претиче, чини се као да човек иде уназад или улево (ретроградно), док пас наставља да трчи напред, удесно.

Ово се дешава када погледамо у небо и видимо једну од спољашњих планета у ретроградној фази.

Марс је ретроградан једном у две године. Друге планете су толико удаљене од Сунца и путују тако споро у поређењу са Земљом да нам изгледа скоро као да стоје. Тако да их видимо ретроградне отприлике једном годишње док се окрећемо око Сунца много брже од њих.

Добро позната илузија

Ретроградно кретање је збунило древне астрономе, а тек када је Коперник 1543. предложио да планете круже око Сунца (иако он није био први астроном који је предложио овај хелиоцентрични модел), схватили су шта се дешава.

Пре Коперника, многи астрономи су мислили да је Земља центар универзума и да се планете окрећу око нас. Астрономи попут Аполонија око 300. године пре нове ере видели су да се планете крећу уназад и објаснили то додавањем још кругова који се називају епицикли.

Дакле, људи су открили да је ретроградно кретање оптичка илузија пре 500 година. Међутим, псеудонаучна пракса астрологије наставља да приписује дубље значење овој илузији.

Скоро целе године нека планета је ретроградна

Ако узмемо у обзир седам планета осим Земље, најмање једна планета је у ретроградној фази 244 дана 2023. године – то је око две трећине године.

Ако укључимо патуљасте планете Плутон и Церес (и изузмемо осталих седам патуљастих планета у Сунчевом систему), најмање једна планета или патуљаста планета је у ретроградној фази 354 дана 2023. године, остављајући нам само 11 дана без икаквог ретроградног кретања.