Миланковић је направио најпрецизнији календар, зашто ни век касније није у употреби

Данас је 18. април по грегоријанском, а 5. по јулијанском календару. У нашој земљи један користи држава, други црква. Календари и месеци имена су добијали по владарима, али су их осмишљавали научници у дослуху са небеским телима и природом. Кроз историју рачуница је бивала све тачнија, па се тако увидело да година не траје 365 дана и 6 сати како је било по јулијанском, већ нешто краће.

„365 дана 5 сати 48 минута и 46 секунди. Та мала разлика од око 11 минута је била неприметна у време Јулија Цезара, али током година и векова се гомилала и у 16. веку је већ достигла 10 дана. Папа Гргур 13. реформише Цезаров календар тако што избацује 10 дана да календар долази у синхронизацију са природом и уводи друго правило тако да није баш свака четврта година преступна“, рекао је Јован Алексић изАстрономског друштва “Руђер Бошковић".

Разлика између јулијанског и грегоријанског календара данас је 13 дана, и расте. Уколико српска православна црква настави да време рачуна по старом јулијанском, Божић ће 2.100. године бити 8. јануара. Црква је имала прилику да поништи разлику прихватањем Миланковићевог календара, који је сама наручила.

„Православни нису хтели да прихвате ту корекцију која је настала на Западу и која је тамо била општеприхваћена, касније и од других држава на истоку, а опет је постојала свест о томе да календар није уједначен и онда се јавила потреба да и ми направимо неко уједначавање календара и негде је Миланковић као највећи научника тада и познавалац кретања небеских тела био погодна личност да тај подухват предузме“, др Зоран Деврња са Православног богословског факултета.

Календара који у секунди прати круг земље око сунца нема, али је Миланковићев најпрецизнији. Касни тек нешто више од 2 секунде на годишњем нивоу. Настао је тачно пре једног века, а прихватиле су га Румунска, Бугарска, Кипарска и Грчка православна црква, као и Цариградска и Александријска патријаршија.

„Наша црква заиста има један саборан приступ одлучивању у православној цркви и одувек је инсистирала на консензусу свих, на сагласју свих цркава по неком питању. Будући да није постојала та сагласност на конгресу из 1923. године онда је наша црква остала при томе да ако не постоји сагласност сви останемо на старом“, истакао је др Зоран Деврња. 

У свету, највише се користи грегоријански календар. Он је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца прихваћен 1919. године.

„Прављење још тачнијег календара у данашње време једноствано нема смисла јер нећемо чекати хиљадама година да се накупи један дан. У данашње време то се решава увођењем преступне секунде. Вероватно сте видели да се објави, ова година ће трајати једну секунду дуже и тако се та разлика нивелише у ходу", рекао је Јован Алексић.

Најпрецизнији Миланковићев календар је тренутно на истом датуму као грегоријаснки од којег ће одступити тек  2.800 године.