Да ли знате какве су пужеве јели наши преци пре 170.000 година

Остаци љуски на обалама југа Африке помогли су научницима да открију како је пре скоро 170.000 година изгледала припрема оброка од пужева. До сада, најстарији докази да је хомосапијенс јео копнене пужеве датирају од пре отприлике 49.000 година. Било је то такође у Африци, и пре 36.000 година у Европи.

Али, десетинама хиљада година раније, људи на јужноафричком простору пекли су ове љигаве, слузаве али и хранљиве животиње, које могу да нарасту велике као, примера ради, рука одрасле особе. О томе су известили истраживачи у стручном часопису Kuaternari Science Riviews.

Анализе пронађених остатака ископаних у једној пећини на југу Африке показују да су ловци-сакупљачи који су повремено настањивали то место загревали велике афричке копнене пужеве на жару и онда их вероватно јели, тврди хемичарка Краљевског института у Бриселу Марин Војчешак и њене колеге.

Ова посластица постала је посебно популарна пре око 200.000 година, кажу истраживачи. Број откопаних кућица пужева био је знатно већи у слојевима седимента који датирају из тог временског периода.

Нова открића из ове пећине доводе у питање идеју да људске групације нису имале копнене пужеве и другу ситну дивљач као део своје исхране све док последње ледено доба није нестало – пре 15.000-10.000 година, наводе истраживачи.

Тим истраживача објашњава да су се пужеви сакупљали током лова, али и да су се јели заједнички у пећини, па ритуал дељења хране показује да је кооперативно друштво постојало много раније него што се претпостављало.

„Беланчевине из пужева које се лако варе биле су важан састојак и за старије и за децу која су теже жвакала тврду храну“, каже Војчешакова.

С обзиром на високу хранљиву вредност великих копнених пужева, ранији аргумент да је једење риба и шкољки подстакло развој људског мозга можда је био прецењен, кажу научници који нису учествовали у новој студији.