Планетарни сателити могу бити погодна места за живот

Гравитационо привлачење између сателита и његове планете може да омогући присуство течне воде на сателитима, што је кључни фактор за развој живота. Уз помоћ налаза добијених помоћу компјутерских симулација, научници сада сугеришу да, с обзиром на праву орбиту и атмосферу, неки сателити који круже око лутајућих планета – могу бити топли више од милијарду година, саопштила је астрофизичарка Ђулија Рочети на стручном симпозијуму.

Рочетијева, која ради при Европској јужној опсерваторији у Гаркингу у Немачкој, нагласила је у стручном чланку у међународном часопису за астробиологију (International Journal of Astrobiology), да можда постоји много места у свемиру где могу постојати услови погодни за живот.

„Оно за чим трагамо су локације где се ови услови погодни за живот могу одржати стотинама милиона или милијарди година", навела је Рочетијева.

У новој студији, изведено је 8.000 компјутерских симулација у условима система једне звезде налик Сунцу са три планете величине Јупитера.

Симулације су показале да ће планете које су избачене из свог соларног система често отпловити у свемир са својим сателитима, за које је тим научника касније покренуо симулације и за које се  претпоставља да су величине Земље.

Истраживачки циљ је био да се види да ли се догодило гравитационо загревање и да ли је трајало довољно дуго да би живот потенцијално могао да настане у таквом окружењу.

Астрономи су такође уочили око 100 планета без звезда, од којих су поједине вероватно формиране од облака гаса и прашине на начин на који се формирају звезде, а друге су вероватно избачене из њихових соларних система.

Симулације сугеришу да таквих планета које слободно лебде може бити онолико колико има и  звезда у галаксији. Оне могу имати месеце, а пре две године истраживачи су израчунали да ти месеци не морају бити хладна и стерилна места.

Осим у случају када месечева орбита није савршен круг, гравитациона сила његове планете га непрестано деформише, а резултирајуће трење узрокује важну топлоту.

У соларном систему, тај процес се одвија на Сатурновим и Јупитеровим месецима.

Довољно густа атмосфера, која задржава топлоту, и у којој највероватније доминира угљен-диоксид, могла би да одржи површину довољно топлом, тако да вода остане течна, што је кључни услов за настанак и одржавање живота, закључују истраживачи.