Од величине мозга зависи дужина зевања

Велика студија која се спроводи још од 2021. године открила је занимљиву чињеницу о зевању – кичмењаци са већим мозгом и више неурона дуже зевају.

Истраживачи су прикупили податке о 1.291 одвојеном зевању животиња из зоолошких вртова и дивљине од укупно 55 врста сисара и 46 врста птица. Открили су јасну везу дужине зевања са величином мозга.

„Обишли смо неколико зоолошких вртова са камерама и чекали. Потрајало је доста“, каже Јорг Масен са Универзитета у Утрехту.

Необично истраживање могло би да попуни неке од рупа у нашем разумевању зевања, попут тога зашто се тачно дешава или зашто неке животиње, попут жирафа, уопште не зевају.

„Иако је матрица по којој се зевање одиграва уобичајена, дужина зевања еволуирала је са величином мозга и бројем неурона“, наводе научници.

Штавише, функција зевања примећује се код великог броја врста, а њено еволутивно порекло може да се прати барем до првог заједничког претка птица и сисара, а потенцијално и даље.

Анализа је спроведена да би се тестирала хипотеза постављена 2007. године да је зевање у својој суштини начин хлађења мозга. Због тога су животињама са већим мозгом потребни дужи интервали да их охладе.

Сличан закључак је постигнут и у студији 2016. године, којом су били обухваћени сисари укључујући и људе.

Од 205 случаја зевања код 24 различите врсте сисара, најкраће су зевали мишеви (0,8 секунди), а најдуже људи (и до 6,5 секунди).