Постигли суперпроводљивост при собној температури, револуција у физици на помолу?
Стручњаци са Универзитета Рочестер у Њујорку тврде да су решили један од највећих проблема у физици – постизање суперпроводљивости на собној температури и под релативно осредњем притиску. Уколико је то тачно, њихов проналазак могао би да донесе револуцију у технологији чипова, квантних рачунара, фузионих реактора и преноса енергије.
Физичари предвођени Рангом Дијасом наводе да су, користећи редак метал лутецијум, уз помоћ гасне мешавине водоника и азота и под 10.000 јединица атмосферског притиска, постигли суперпроводљивост, односно пренос електричне енергије без трења и загревања.
Десет хиљада јединица атмосферског притиска можда звучи као огромна количина, али стручњаци истичу да се толики притисак користи током инжењерских процеса, попут производње чипова.
Уколико њихове тврдње, објављене у часопису Nature, потврде други истраживачи, то би могао да буде огроман пробој у прављењу уређаја који не траће енергију на топлоту док кроз њих пролази струја.
То би могло да доведе до стварања ефикаснијих компјутера, моћнијих фузионих реактора и многих других проналазака.
„Са овим материјалом, зора суперпроводљивости у примењеној технологији је сванула“, наводе у истраживању.
Нови материјал назвали су „црвена материја“, због тога што драматично мења боју од плаве до розе током постизања суперпроводљивости, а касније се враћа у црвену када губи особину суперпроводљивости.
Обично када електрична енергија путује кроз, примера ради, жице од електране до домова или кроз интерна кола у паметним телефонима – суочава се са отпором односно трењем, а резултат тога је да се енергија губи у облику топлоте.
Пре више од 100 година, научници су први пут идентификовали одређене материјале који губе тај отпор под изузетно ниским или високим температурама.
Међутим, постизање потребних услова да би материјали добили суперпроводљивост најчешће нису практични да би могли да добију широку намену.
Научници са Универзитета Рочестер успели су то да постигну помоћу гасне мешавине од 99 одсто водоника и један одсто азота у којој је лутецијум остављен да стоји неколико дана под температуром од 200 степени Целзијуса.
Лутецијум би потом добио плаву боју, а онда су га стављали у такозвани „дијамантски наковањ“ који генерише огроман притисак.
Док се притисак повећавао, лутецијум је добијао јарко-розе боју и, још важније, добијао својство суперпроводљивости на температури од 21 степен Целзијуса.
Коментари