„Дефинитивно није за поправљање чарапа“ – откривен древни дрвени дилдо у римском утврђењу

Археолози сада сматрају да се заправо ради о првом познатом сексуалном помагалу откривеном у Римском царству, које је пронађено у јарку утврђења на ивици тадашњег царства.

Било да се ради о тучку облика пениса у ерекцији, статуети која је додиривана за срећу или сексуалном помагали, једно је сигурно - дефинитивно није алат за поправљање чарапа, како је заведен 1992. године.

„Морам да признам да је врло јасно да се ради о пенису. Не знам ко га је завео у каталог, али можда је била у питању срамота или је мислио да се Римљани нису бавили тиме“, каже археолог Роб Колинс са Универзитета у Њукаслу.

Римљани су врло често користили фалус и својим дво и тродимензионалним приказима у мозаицима, фрескама, украсима, медаљонима и статуама.

Фалус из Виндоланде је дугачак 16 центиметара, али истраживачи сматрају да је био дужи јер је дрво склоно да се током времена смањи и искриви.

Стручњаци са Универзитета у Њукаслу и Даблину су га детаљно проучили и закљичили да се, у најмању руку, ради о првом познатом примерку дрвеног фалуса у природној величини откривеног било где у римском свету.

„Оно што га чини првим јесте што није мали, минијатурни фалус. Природне је величине, такође је важан јер је од дрвета које најчешће не може да издржи оволико дуго времена“, истиче Колинс.

Није све у величини, има нечега и у томе како се користио

Стручњацима није само величина фасцинантна, већ и то што не могу са сигурношћу да кажу за шта се користио.

„Најчешће у археологији када пронађемо предмет можемо да закључимо за шта се користио. Овога пута то није био случај. Расправљали смо о њему доста. Могу рећи да смо имали занимљиве дискусије“, истиче археолог.

Древни предмети фалусног облика су често коришћени и као амајлије против зла, мада су анализе показале да овај има веома углачане ивице, што значи да је коришћен доста.

Археолози су, у студији објављеној у часопису Antiquity, представили три теорије.

Прва теорија је да је коришћен у сексуалне сврхе. То не мора нужно да значи да је био играчка: „Некада дилдои нису коришћени за задовољство, већ и као предмети за мучење. Надамо се да је ово прво.“

„Ако је то заиста била његова функција, онда је ово први римски дилдо откривен у археологији. Знамо из поезије и уметности да су их Грци и Римљани користили, али до сада нисмо нашли примерке“, наводи Колинс.

Друге две теорије нису претерано занимљиве – да се ради о тучку, који је коришћен да уситни косметичке и медицинске састојке, односно да је у ствари био део статуе коју би пролазници додирнули за срећу.