За астрономе, ноћно небо је део културног наслеђа човечанства и – у опасности је

Истраживања сугеришу да ће, ако се тако настави, поглед на Орионов појас бити немогућ због вештачког осветљења.

Истраживања откривају да светлосно загађење смањује број звезда видљивих голим оком. Студија, објављена у часопису Science, сугерише да ће од тренутно 250 видљивих звезда за 18 година бити видљиво тек стотину.

„Ако се ови трендови наставе, на крају ће бити веома тешко видети било шта на небу, чак и најсјајнија сазвежђа. Орионов појас ће почети да нестаје у неком тренутку", рекао је др Кристофер Киба из Немачког истраживачког центра за геонауку и први аутор истраживања.

Тим научника пише да је сјај који производи вештачко осветљење експоненцијално растао током 20. века са растом бројности светског становништва, уз развој нових технологија и ширењем територија градова.

Међутим, утицај преласка на светлеће диоде (ЛЕД) последњих година је нејасан. Сателити не могу да открију неке таласне дужине светлости коју емитују такве диоде.

Да би дубље сагледао проблем, тим је анализирао 51.351 запажање грађана о звездама видљивим голим оком, између 2011. и 2022. у оквиру пројекта под називом Globe at Night.

Од учесника је затражено да бележе локацију са које посматрају небо, и изаберу графикон који најбоље одговара ономе што су могли да виде.

Истраживачи су затим направили модел који повезује број видљивих звезда са сјајем ноћног неба.

Потом су могли да групишу моделе са сличним осветљењем ноћног неба у датој години и забележе промену током времена.

Резултати откривају да се у просеку на локацијама на којима су учесници бележили запажања, осветљеност неба повећава за 9,6 одсто годишње, односно – 6,5 одсто у Европи и 10,4 процента у Северној Америци.

Студија има одређена ограничења, укључујући и то да су запажања углавном бележена у Европи и САД, и у насељеним подручјима.

Др Киба је додао да ће, што више људи буде учествовало у пројекту „грађанске науке”, тим истраживача моћи боље да се фокусира на различите регионе или чак на појединачне градове.

Студија није прва која открива утицај светлосног загађења на нашу способност да видимо ноћно небо. Научници су 2016. открили да Млечни пут више није видљив за једну трећину човечанства.

Доктор Киба је рекао да резултати откривају проблем трошења и новца и енергије на ноћно осветљење, што такође утиче на животну средину.

Ограничења за астронауте 

Др Грег Браун, астроном из Краљевске опсерваторије Гринич, који није био укључен у студију, рекао је да светлосно загађење већ неко време ограничава способност астронома да посматрају ноћно небо.

„Ова студија показује сурову реалност проблема и наглашава колико су неометани погледи на космос заиста рањиви у модерном друштву”, рекао је др Браун.

Мартин Рис, такође астроном, рекао је да очување погледа на ноћно небо, није само питање за астрономе: „Ноћно небо је део нашег природног окружења – заиста јединствен феномен, највише по томе што су поглед на њега заједно делили људи широм света, током читаве људске историје”.

Др Констанс Вокер, још један аутор студије у Националној лабораторији за оптичко-инфрацрвену астрономију у САД, слаже се са закључцима студије.

„Постоји незаменљиво страхопоштовање које пружа природно ноћно небо, небо без икаквог светлосног загађења. То вас инспирише и повезује са свим чудима космоса", рекла је Вокерова.

„Ако се тај извор инспирације умањи светлом загађеним небом, онда губимо део себе и онога што можемо да тежимо да будемо. То је део нашег културног наслеђа”, додала је ауторка истраживања.