Зашто су научници почели да проучавају повраћање код мишева

Мишеви заправо не повраћају на исти начин као људи, можда зато што је у поређењу са величином њиховог тела, њихов једњак предугачак, а снага мишића преслаба. Међутим, избацују неадекватну храну на посебан начин, што је довољно добар знак за испитивање биолошких сигнала који стоје иза тровања храном.

„Њихов механизам повраћања је сличан нашем", каже неуробиолог Пенг Цао са Националног института за биолошке науке у Пекингу.

„У овом експерименту, успешно смо направили парадигму за проучавање повраћања изазваног токсином код мишева, помоћу које можемо да сагледмо одбрамбене одговоре мозга на отрове и бактерије на молекуларном и ћелијском нивоу", додао је.

Након што су мишевима дали узорак бактеријског токсина стафилококног ентеротоксина - који производи staphilococcus aureus, и који такође доводи до болести које се преносе храном код људи - истраживачи су приметили необично широко отварање уста код животиња, као и контракције дијафрагме и трбушних мишића (нешто што видимо и код паса када повраћају).

Кроз процес флуоресцентног обележавања, показало се да токсин у цревима активира ослобађање неуротрансмитера серотонина. Овај серотонин затим покреће хемијски процес који шаље поруку дуж вагусних нерава - главних конектора између црева и мозга - специфичним ћелијама познатим као "Tac1+DVC" неурони у можданом стаблу.

Када су истраживачи вештачки деактивирали те неуроне, повраћање се смањило. Исто се десило са мучнином изазваном доксорубицином, уобичајеним леком за хемотерапију.

Када су неурони искључени или производња серотонина заустављена, мишеви су повраћали много мање у поређењу са контролном групом.

„Са овом студијом сада можемо боље разумети молекуларне и ћелијске механизме мучнине и повраћања, што ће нам помоћи да развијемо боље лекове", каже Цао.

Ткива црева састављена од такозваних ентерохромафинских ћелија одговорна су за ослобађање серотонина у цревима, открили су истраживачи, а будуће студије би могле да погледају како токсини ступају у интеракцију са тим ћелијама, посебно да би покренули процес повраћања.

Детаљни резултат студије може нас потенцијално научити више о тровању храном и хемотерапији. Резултати сугеришу да тело производи сличне одбрамбене одговоре и на једно и на друго, иако би биле потребне даље студије на људима да би се утврдила релевантност резултата за људску популацију.

На крају, истраживање би могло довести до бољих лекова против мучнине за људе који су подвргнути хемотерапији, омогућавајући преписаним лековима да се боре против рака са мање непријатних нуспојава.

„Поред клица које се преносе храном, људи се сусрећу са пуно патогена, а наше тело је опремљено сличним механизмима за избацивање ових токсичних супстанци", каже Цао.

„На пример, кашаљ је покушај нашег тела да уклони коронавирус. Ово је ново и узбудљиво поље истраживања о томе како мозак осећа постојање патогена и покреће одговоре да их се реши", додаоју истраживачи.

Истраживање је објављено у часопису Cell.