понедељак, 12.12.2022, 13:19 -> 22:50
Извор: РТС, businessinsider.com
Да ли сте видели седам најпознатијих фотографија Земље снимљених из свемира
Људи су тек 1946. године први пут видели како Земља изгледа из свемира. Прва фотографија је снимљена са удаљености од само 100 километара, „Плави кликери“ са удаљености од 30.000, а на последњој, коју је снимио „Војаџер 1“, можемо да видимо како наша планета изгледа са удаљености од шест милијарди километара.
Прва фотографија Земље из свемира
Године 1946, 24. октобра, 11 година пре лансирања „Спутњика 1“, камера од 35 милиметара на ракети "V-2" снимила је зрнасту црно-белу фотографију Земље. То је прва слика наше планете из свемира.
Слика је снимљена на надморској висини од 100 километара непосредно изнад Карманове линије, која је граница између атмосфере и свемира.
У ракети није било астронаута – камера је аутоматски снимала слику сваких 1,5 секунди. Филм је само неким чудом преживео повратак пројектила на Земљу.
Прва телевизијска слика из свемира – 725 километара изнад Земље
Телевизијски и инфрацрвени сателит за посматрање или ТИРОС-1 – први успешни метеоролишки сателит на свету – послао је прву телевизијску слику Земље из свемира 1. априла 1960. године. Слика је открила нејасну слику дебелих слојева облака изнад нашег пребивалишта.
Земља као „Плави кликер" са удаљености од 30.000 километара
„Плави кликер“ је слика Земље снимљена 7. децембра 1972. док се посада „Апола 17“ кретала ка Месецу. То је детаљна слика наше планете, наспрам тамно црне празнине свемира. У кадру се могу видети Африка и Мадагаскар, заједно са Арабијским полуострвом и Антарктиком.
Ова фотографија је касније служила астронаутима да искусе „ефекат погледа“ који Наса описује као: „утицај погледа на Земљу одозго и како то изазива промене у начину на који астронаути гледају и размишљају о нашој планети и самом животу“. Астронаути су иначе описивали до каквог когнитивног несклада долази у њиховој свести када први пут виде нашу планету „како лебди у празнини“.
„Излазак Земље“ снимљена са удаљености од 280.000 километара
Дана 24. децембра 1968. године, астронаути „Апола 8“ су били сведоци „изласка Земље“ (Earthrise) док је наша планета извиривала иза неравне површине Месеца.
„Прешли смо читав овај пут да истражимо Месец, а најважније је да смо открили Земљу“, речи су астронаута Била Андерса, који је направио фотографију, како је пренела Наса.
„Орајон“ је снимио Земљу и Месец са удаљености од 432.210 километара
Дана 28. новембра, НАСА је поделила фотографију коју је снимила капсула „Орајон“ из пројекта „Артемис 1“ која приказује Месец и Земљу у позадини. „Орајон" је забележио овај снимак када је достигао максималну удаљеност од Земље од 432.210 километара.
„Артемис 1“ је прва мисија у оквиру Насиног програма за поновно слетање астронаута на Месец, а затим на Марс.
Поглед на Земљу са тамне стране Сатурна, удаљена је 1.445 милиона километара
Свемирска сонда „Кесини“ (Cassini) снимила је Земљу са тамне стране Сатурна 19. јула 2013. године. Слика је названа „Дан када се Земља насмешила“.
„Ово би могао бити дан, помислила сам, када би сви становници Земље, истовремено, могли да изађу и да из свег гласа пошаљу космички поклич и насмеју се камерама из далека, далека“, написала је Керолин Порко, вођа тима за снимање сонде „Кесини“ у јуну 2013. године.
Земља као „бледоплава тачка“
Летелица „Војаџер 1“ је 14. фебруара 1990. године забележила слику „бледоплаве тачке“ са удаљености од скоро шест милијарди километара.
То је готово митска слика Земље унутар распршеног зрака сунчеве светлости, и уједно најудаљенији поглед на Земљу који је до сада снимила нека свемирска летелица.
„Погледајте поново ту тачку. Ову овде. То је наш дом. Ту смо ми“, забележио је чувени космолог, Карл Сеган.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар