Како су на нашу планету стигли чудни хексагонални дијаманти

Мистериозни хексагонални дијаманти који се природно не појављују на Земљи откривени су у четири метеорита у северозападној Африци. „Заиста је узбудљиво јер је било неких људи на терену који су сумњали да ли овакав материјал уопште постоји", каже Алан Салек са Универзитета РМИТ у Мелбурну, у Аустралији, који је био део тима који их је пронашао.

Хексагонални дијаманти, као и обични дијаманти, направљени су од угљеника, али су њихови атоми распоређени у хексагоналну структуру, а не у кубну.

Такође познати као лонсдалеит, хексагонални дијаманти су први пут пријављени у метеоритима у САД и Индији 1960-их. Међутим, претходно откривени кристали били су толико мали - величине само нанометара - да је било тешко потврдити да ли су заиста хексагонални дијаманти.

Да би пронашли веће кристале, Салек и његове колеге су користили моћан електронски микроскоп да завире у 18 узорака узетих са метеорита. Један је био из Аустралије, а остали су из северозападне Африке.

Пронашли су хексагоналне дијаманте у четири афричка метеорита, са још неким кристалима величине до микрометра - што је око 1.000 пута веће од претходних открића. Ово је омогућило тиму да потврди необичну хексагоналну структуру.

„То је важно откриће јер сада имамо веће кристале, можемо добити бољу представу о томе како су настали и можда поновити тај процес у лабораторији", каже Салек.

На основу хемијског састава метеорита који су их „довели" на Земљу, чини се да су се хексагонални дијаманти формирали унутар патуљастих планета, каже Енди Томкинс са Универзитета Монаш у Мелбурну, који је водио истраживање.

Анализа тима сугерише да су кристали настали реакцијом између графита - који је направљен од атома угљеника наслаганих у слојеве - и суперкритичне течности водоника, метана, кисеоника и сумпорних хемикалија која је вероватно настала када се астероид срушио на патуљасту планету и разбио на фрагменте који су на крају пали на Земљу.

„Када се планета распала, било је као да скинете поклопац са боце Кока-коле - отпустио је притисак и тај притисак у комбинацији са високим температурама довео је до ослобађања ове суперкритичне течности", каже Томкинс.

„Ово је слично процесу којим се обични дијаманти праве у лабораторијама, загревањем графита гасовима као што су водоник и метан, што сугерише да бисмо уз неколико подешавања могли да произведемо лонсдалеит", додаје Салек.

Предвиђа се да ће анализе показати да су хексагонални дијаманти око 60 посто тврђи од обичних дијаманата на основу њихове структуре, а ова додатна тврдоћа могла би имати важну индустријску примену ако би се могла направити синтетички. На пример, потенцијално би се могли користити за прављење ултра-тврдих листова за тестере или других машинских делова, кажу истраживачи.