Средњошколци ће се укључити у лов на супербактерије – минијатурне водочуваре

Супербактерије је термин који се користи за лоше бактерије које су стекле резистенцију на готово све познате антибиотике и оне задају велике муке лекарима у лечењу пацијената, објашњава гошћа Јутарњег програма, Тамара Бабић, молекуларни биолог.

„Међутим, има супербактерија које имају супермоћ да фактички једу детерџент, а на тај начин га отклањају из отпадних вода и пречишћавају воду на тај начин. То је нарочито значајно јер данашња технологија прераде отпадних вода не подразумева отклањање детерџената“, додаје Бабићева.

Детерџенти када доспеју у воду утичу на екосистем и утичу на здравље риба које ми после једемо, и утичу на наш ендокрини систем. Зато би те супербактерије требало да обезбеде додатни вид пречишћавања вода.

Средњошколци који се укључе у пројекат „Минијатурни водочувари“, под надзором родитеља, узорковаће воду из својих кухињских одвода користећи јефтин материјал доступан у домаћинствима. Затим, под надзором наставника, култивисаће бактерије из својих узорака воде на медијуму са високом концентрацијом детерџента како би одабрали бактерије које могу да разграђују ове хемикалије.

Наставници ће изабрати неколико узорака који ће представљати њихову школу, а координатор пројекта ће организовати њихову испоруку у лабораторију. У другом полугодишту, ученици ће заједно са наставницима учествовати у онлајн радионици која ће демонстрирати и објаснити како се врше лабораторијска обрада и молекуларна анализа узорака.

„Добра страна тог онлајн окупљања је то што ће моћи да се прикључе и школе које нису слале узорке“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

За учешће у пројекту могу да се пријаве све средње школе у Србији на мејл vodocuvari@imgge.bg.ac.rs, а све информације о пројекту се могу наћи на страници Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Пријаве трају до 22. септембра, тако да има довољно времена да се заинтересовани пријаве.

„Генерално, истраживања бактерија су данас доста актуелна. Пре неколико деценија се потенцирало на томе да су бактерије само лоше, међутим сада знамо колико су бактерије и добре, као на пример пробиотици које пијемо за регулацију варења. Тако и ове бактерије фактички пречишћавајући воду утичу на очување животне средине, што је свакако веома актуелна тема данас“, закључује Тамара Бабић, молекуларни биолог са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.