Светилиште из каменог доба у срцу јорданске пустиње

Тим јорданских и француских археолога пронашао је светилиште старо око 9.000 година на удаљеном неолитском локалитету у источној пустињи Јордана.

Ритуалски локалитет је пронађен у неолитском насељу у близини великих скулптура познатих као „пустињски змајеви“ или „масовне замке“, за које се верује да су коришћене за жртвовање дивљих газела.

Замке се састоје од два или више дугачких камених зидова који се приближавају ограђеном простору и налазе се раштркане по пустињама Блиског истока.

„Локација је јединствена, пре свега зато што је очувана. Све је скоро нетакнуто, а старо је 9.000 година“, рекао је јордански археолог Ваел Абу Азиза, кодиректор пројекта.

Унутар светилишта су била два исклесана камена која носе антропоморфне фигуре. Једна је посвећена „пустињском змају“, а ту су још и олтар, огњиште, морске шкољке и минијатурни модел замке газела.

Истраживачи су у саопштењу навели да светилиште „баца потпуно ново светло на симболику, уметнички израз као и духовну културу ових до сада непознатих неолитских народа".

Мноштво замки указује на то да су се становници бавили ловом и да су замке биле „центар њиховог културног, економског, па чак и симболичког живота“, наводи се у саопштењу.

Пројекат је резултат сарадње јорданског Универзитета Ел Хусеин Бин Талал и француског Института Блиског истока.

„Ово откриће пружа нам непроцењиво сведочанство о животу на Блиском истоку, његовим традицијама и ритуалима“, истакла је француска амбасадорка Вероник Вуланд Анеини.