Резултати истраживања српско-канадског тима археолога објављени у престижном часопису

Већ је познато и више пута је било речи о томе да је у пећини Мала Баланица у Сићеву код Ниша нашли људску вилицу стару пола милиона година.

„Реч је о остацима хомо хајделбергензиса. Та је врста је недавно преименована у хомо бодензис, управо захваљујући раду наших научника који су истраживали Баланицу и друге локалитете. Међутим, сада смо објавили археолошке налазе из Велике и Мале Баланице који су стари негде око три стотине хиљада година, односно, потичу периода пре 240.000 до пре 300.000 година“, наводи професор Михаиловић.

Археолози су истраживања на овом локалитету започели 2004. године захваљујући Министарству културе које је финансирало почетну фазу истраживања, а финансира их и данас. Тиму се затим прикључила професорка Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу и од тог тренутка она финансира све специјалистичке анализе које су неопходне како би адекватно били интерпретирани сами налази.

Објављивање и интерпретација резултата

Важно археолошко откриће српско-канадског тима објављено је у престижном научном часопису Journal of Human Evolution.

„Та открића су акумулирана годинама и сада су обједињена и интерпетирана у једном од најпознатијих часописа који објављује текстове који се односе на еволуцију и еволуцију људске културе“, додаје професор.

Локалитет Баланица је најзначајнији због тога што представљају први доказ да су Европљани делили исту материјалну културу као и људи на Блиском истоку и да је вероватно дошло до контакта између блискоисточних и европских неандерталаца.

„Конкретно, Баланицу су насељавали неандерталци, али за сада још увек није јасно да ли су неандерталци преузели ту културу или су они креирали сами те иновације које су заправо обележиле тај кључни период у еволуцији културе, а то је појава средњег палеолита, појава ватре и коришћење ватре. Дакле, све су то остаци на које смо ми наишли у Баланици, а које су идентичне појавама на Блиском истоку“, наглашава гост Јутарњег програма.

У одређивању старости археолошких налаза мери се доза акумулираног зрачења. Постоје два метода датовања. Оптичка луминисценција и електон спин резонанца.

Локалитет откривен захваљујући изградњи ауто-пута

Ископавања на локалитету Мале и Велике Баланице су започета стицајем околности јер су археолози обилазили пећине на траси ауто-пута од Ниша до Димитровграда. Екипе су се кретале трасом која је одређена просторним планом и обишли су све пећине које се налазе поред ауто-пута.

„Тада сам имао прилику 2002. године да откријем Велику и Малу Баланицу. Чинило се још у том моменту да те пећине имају велики потенцијал и већ 2004. смо започели истраживања“, каже професор Михаиловић.

Археолози су и у пећини Пештурина која се налази десетак километара од Баланице открили, такође, палеолитске артефакте који су датовани на 110.000 година. И у тој пећини су пронађени остаци неандерталаца.

„Само захваљујући налазиштима у Нишкој котлини ми смо у стању да реконструишемо еволуцију човека и еволуцију културе у периоду од пола милиона година“, наглашава проф. др Душан Михаиловић.