Када ће човеку, уз помоћ коктела лекова, као гуштеру реп, моћи да израсте нова нога

Истраживачи у Сједињеним Америчким Државама објавили су да су успели да покрену поновни раст ампутиране ноге код афричке жабе с канџама (ksenopus laevis) што су описали као „корак ближе новом циљу регенеративне медицине".

Техника коју је користио тим научника, са седиштем на Институту Вис Универзитета Харвард и Универзитету Тафтс, укључивала је примену мешавине пет лекова.

Коктел је примењиван током 24 сата, и након 18 месеци, нови уд је био скоро потпуно функционалан. Жабе, које живе у води, могле су да пливају и реагују на додир. Такође им је нарасло неколико прстију, али не и опна између њих.

Истраживање је објављено у часопису Science Advances.

„Резултати су импресивни и узбудљиви. Жабе ове врсте су негде између даждевњака којима скоро савршено израста уд, и сисара којима се ствара ожиљак након ампутације", рекао је Џејмс Монаган, ванредни професор на Одсеку за биологију на Универзитету Нордистерн.
Тим научниика је саопштио и да чињеница да само кратко излагање лековима покренуло вишемесечну регенерацију сугерише да жабе - а можда и друге животиње - имају успаване регенеративне способности које се могу покренути у акцију.

„Непосредна примена ове методе на људе је мало вероватна, али ипак, овај рад је узбудљив јер показује да се ендогени регенеративни процеси могу побољшати кратком применом коктела лекова", рекао је Монаган.

„Стратегија коју је тим користио ослањала се на покретање успаваних механизама у телу жабе и мислим да је сада тренутак да се покрене нова етапа регенеративне медицине. Мени је циљ да пронађемо стимулансе који су окидачи регенерације", рекао је аутор студије Мајк Луин.

Испробавање комбинација лекова 

Лекови и средства који су у овом раду са жабама коришћени, су садржали молекуле важне за развој удова и они који имају антиинфламаторна својства. Луин је рекао да је то први коктел који је испробан, и да је могуће да другачија комбинација лекова и фактора раста може имати боље резултате.

„Нови екстремитети који расту код жаба захваљујући коктелу лекова и других супстанци које подстичу регенереацију, слични су оригиналним екстремитетима, имају и израслине које личе на прсте иако нису довољне дужине. И структура се мало разликује, а нема ни кожице узмеђу тих израслина. Морамо још да радимо", додао је Луин.

Истраживачки тим је користио ову технику на више од 100 жаба, али резултати „нису били задовољавајући у сваком случају". Луин је рекао да жабе нису у великој мери идентичне као лабораторијски мишеви, што би могло бити фактор, или је било недоследности у комплетној операцији.

Следећа фаза истраживања би тестирала технику на сисарима као што су мишеви.

С друге стране Ешли Сајферт, професорка биологије на Универзитету у Кентакију која проучава регенерацију животиња, али која није била укључена у истраживање, рекла је да напредак постигнут у протетици пружа више наде него регенерација удова за људе са ампутираним удовима који су изгубљени због трауме или болести попут дијабетеса.

„Да ли ћемо једног дана моћи да регенеришемо људску ногу или руку? Вероватно, али колико дуго треба да чекамо немогуће је предвидети", рекла је Сајферт.