Креативна дремка или будност у сну помаже у решавању сложених проблема

Спавање није стање које почиње простим окретањем прекидача. Између будности и сна пролазимо кроз једну фазу која траје отприлике два минута и представља прелазни период познат као стање хипнагогије.

Током хипнагогије, мишићи се опуштају, али смо још увек свесни шта се дешава у просторији око нас, а некада нам се јављаљу визије различитих звукова или слика.

Наводно, неколико најзначајнијих умова у историји користило је ово стање свести како би побољшали своје креативно размишљање.

Едисон би (наводно) држао челичну куглу у руци када прилегне, тако да када се његови мишићи опусте, лопта би пала и ударила о под и направила буку која би га тргла из тог полусна – и то са новом идејом у ком правцу да настави са новим изумом.

Дали је радио исту ствар како би добио идеје за своје уметничко дело – разлика је у томе што је држао кашику.

Ново истраживање на Париском институту за мозак не само да потврђује да хипнагогијско стање може да подстакне креативно размишљање, већ и открива шта се дешава у мозгу током њега.

У студију је било укључено више од 100 људи који могу лако да падну у сан. Сваком је дат низ математичких задатака за решавање, као и досадан поступак корак по корак за проналажење тачног одговора.

Међутим, постоји ефикаснији метод којим би се сваки од ових проблема решио много брже, али он се испитаницима не показује, а 16 волонтера је прилично брзо открило ову алтернативу.

Људи који то нису схватили након 60 задатака добили су 20 минута да се одморе у столици затворених очију док су у руци држали пластичну чашу. Ако би добровољац испустио чашу, од њега се тражило да одмах наглас изговори све што му се дешава у мислима пре него што је чаша пала.

Током ове паузе, истраживачи су користили ЕЕГ шлемове да сниме мождану активност учесника – што им је омогућило да виде да ли је волонтер прешао из стања хипнагогије у следећи, дубљи ниво сна.

Након дремежа, волонтери су се враћали решавању математичких задатака – и чинило се да им је провођење времена у овом стању без дубљег спавања помогло да пронађу пречицу.

„Провођење најмање 15 секунди у овој првој (хипнагогијској) фази сна након успављивања утростручило је шансе да се открије ово скривено правило, кроз чувени 'Еурека!' ефекат“, рекла је руководилац истраживања, Селија Лако. „Овај ефекат је нестајао ако би субјекти утонули у дубљи сан“.

Овај тренутак открића се није догодио одмах – волонтерима је било потребно у просеку 94 покушаја да схвате алтернативни метод након спавања.

Поред тога, док су мисли које су се кретале кроз умове волонтера непосредно пре него што су испустили пластичну чашу биле чудне и занимљиве – коњи у болницама, бројеви који плешу, итд. – истраживачи нису могли да пронађу никакву везу између њиховог садржаја и креативности особе након дремке.

„Међутим, то не значи да ова искуства немају никакву улогу", рекла је ауторка Делфина Удет за Лајв сајенс. „Потребна су додатна истраживања овог проблема".

Наредне студије ће можда морати да буду структуриране мало другачије, да би се донели чвршћи закључци о узроку и последици. Пошто људи нису били насумично пробуђени, они субјекти који су пали у дубљи сан могли би бити другачији од оних који су се пробудили одмах.

Истраживачи су открили специфичан образац алфа и делта таласа у мозгу добровољаца током хипнагошког стања који би могао бити користан за истраживање креативног размишљања, што је још увек у великој мери мистерија за неуронаучнике.

„Фаза спавања је до сада била релативно занемарена од стране когнитивне неуронауке“, напомиње Удет. „Ово откриће отвара изванредно ново поље за будућа проучавања, посебно можданих механизама креативности“.