Која је то крајња температура коју људски организам може поднети?

Према студији објављеној у часопису Science Advances одговор је кратак и јасан – 35 Целзијусових степени мерено мокрим термометром.

Мокри термометар је живин термометар обмотан мокром крпицом који мери и температуру и влажност, тако да показује другачију температуру од оне коју видимо на временским прогнозама преко локалних медија или мобилних апликација.

Већа влажност чини врућину нелагоднијом за људско тело, јер влажност отежава испаравање зноја којим се тело хлади.

У случајевима када температура и влажност нису истовремено високе, температура мокрог термометра неће бити ни близу човекове горње границе, наводи Колин Рејмонд, истраживач екстремних врућина на постдокторским студијама Насине Лабораторије за млазни погон.

Међутим, када су и влажност и температура веома високе, температура мокрог термометра достиже „опасно високе нивое“. На пример, ако је температура ваздуха 46 степени, а влажност ниска (око 30 одсто), температура мокрог термометра ће бити само 30 степени.

С друге стране, температура ваздуха може бити 39 степени, а влажност 77 одсто и тада ће температура мокрог термометра бити чак 35 степени. Људи не могу да опстану ако су и температура и влажност превелике, јер у таквим условима не могу да регулишу своју телесну температуру.

„Уколико температура мокрог термометра надмаши нашу телесну температуру, и даље ћемо моћи да се знојимо, али не и да охладимо своје тело довољно да може да обавља физиолошке функције“, објаснио је Рејмонд за портал Live Science.

Изнад 40 степени тело постаје хипертермично, што доводи до убрзаног пулса, престанка знојења, малаксалости и коме. На 35 степени температуре мокрог термометра не долази до моменталне смрти. Процењује се да врућина постаје неподношљива након три сата, преноси Рејмонд.

До ових (оквирних) података дошло се захваљујући студијама у оквиру којих су испитаници боравили у базенима вреле воде до тренутка када би телесна температура почела да им неконтролисано расте. Такође, тешко је рећи да је тачно 35 степени мерених мокрим термометром смртоносна температура. Рејмонд сматра да је у питању распон од 34 до 36,5 степени.

Иако човек не може да опстане на температури мокрог термометра вишој од 35 степени, и ниже температуре могу бити смртоносне. Важни фактори су директна изложеност сунцу и физичка активност.

Врућине су такође опасније за особе које теже регулишу телесну температуру – а то су старији, особе са одређеним здравственим проблемима (попут гојазности), или они који узимају лекове попут антипсихотика. Због свих тих фактора ризика, врућина може довести до смртног исхода чак и када је температура нижа од 35 степени (мерених мокрим термометром).

У прошлости је та температура забележена на свега неколико места у свету. Од краја осамдесетих година прошлог века до данас, жаришта су била у долини реке Инд, односно у централном и северном Пакистану и дуж јужне обале Персијског залива.

Међутим, све је више места на којима се та температура достиже на сат или два, каже Рејмонд, а са глобалним загревањем то ће се све чешће дешавати. У наредних 30 до 50 година у ризику ће бити северозападни Мексико, северна Индија, југоисточна Азија и западна Африка.

Нажалост, чак и уколико би овог тренутка престале емисије гасова са ефектом стаклене баште, касно је да се исход промени, каже Рејмонд. „Мислим да су проблеми с врућинама у скоријој будућности неизбежни за те регије, само се надам да списак угрожених области неће расти“, додаје.