субота, 05.09.2026, 22:46 -> 22:49
Извор: РТС, Independent
Колико пута дневно заиста испуштамо гасове – паметни доњи веш дао неочекиван одговор
Колико је испуштања гасова дневно нормално? Наука до сада није имала поуздан одговор. Нови паметни доњи веш омогућио је прецизно и целодневно мерење, а истраживачи верују да би технологија могла да помогне и у проучавању исхране, цревног микробиома и проблема са варењем.
До сада се праћење испуштања гасова код људи у научним истраживањима углавном ослањало на то да учесници сами пријављују надутост и испуштање гасова. Такав приступ, међутим, није био поуздан јер људи често забораве, погрешно изброје или уопште не узимају у обзир веома мала испуштања гасова.
У претходним истраживањима директна мерења обављана су помоћу ректалних цевчица, којима се могу прикупљати гасови из црева, али су оне неудобне и непрактичне за дуготрајна истраживања.
Континуирано, неинвазивно праћење до сада није било могуће, јер сензори нису били довољно мали, енергетски ефикасни и удобни да би могли да се носе током целог дана.
Нови паметни доњи веш сада омогућава праћење испуштања гасова мерењем водоника који производи цревни микробиом.
Његови творци наводе да би уређај могао да има практичну примену, на пример у праћењу фактора који изазивају озбиљне проблеме са варењем, попут синдрома иритабилног црева и интолеранције на храну.
Најновије истраживање показало је да су учесници могли без већих тешкоћа да носе паметни доњи веш више од 11 сати дневно, уз висок степен придржавања протокола истраживања.
Истраживачи су развили сићушан носиви уређај који се дискретно причвршћује за доњи веш и помоћу сензора непрекидно прати производњу цревних гасова.
Шта су показали први резултати истраживања
У истраживању, чији су резултати објављени у научном часопису Biosensors and Bioelectronics, учествовало је скоро 60 здравих особа.
Њих 19 носило је паметни доњи веш током свакодневних активности седам дана, како би се испитали удобност и могућност континуираног откривања гасова.
Још 38 учесника било је укључено у контролисани експеримент са исхраном, како би се утврдило да ли паметни доњи веш може да региструје промене у производњи гасова изазване различитом исхраном.
Научници су у целини утврдили да здраве одрасле особе у просеку испуштају гасове 32 пута дневно, што је знатно више од 14 пута дневно, колико се често наводи у медицинској литератури.
Међутим, постојале су велике индивидуалне разлике – од свега четири до чак 59 испуштања гасова дневно.
„Објективно мерење пружа нам прилику да повећамо научну поузданост у области коју је до сада било тешко проучавати“, рекао је Брантли Хол, један од аутора студије са Универзитета Мериленд.
Зашто је важан водоник
Паметни доњи веш прати количину водоника коју корисници ослобађају приликом испуштања гасова.
Цревни гасови углавном садрже водоник, угљен-диоксид и азот, док се код неких особа ослобађа и метан.
Пошто водоник производе искључиво микроорганизми у цревима, његово непрекидно праћење омогућава директан увид у то када и колико интензивно они ферментишу храну.
„Замислите то као уређај за континуирано праћење глукозе, само што овај прати цревне гасове“, објаснио је др Хол.
Иако постоје утврђени нормални распони за ниво глукозе у крви, холестерол и бројне друге физиолошке показатеље, за испуштање гасова таква референтна вредност не постоји, истичу научници.
Тек следе додатна истраживања
„Ми заправо не знамо како изгледа нормална производња цревних гасова. Без такве полазне вредности тешко је утврдити када је код неке особе производња гасова заиста прекомерна“, рекао је др Хол.
Како би попунили ту празнину, истраживачи планирају експеримент у којем ће помоћу паметног доњег веша пратити обрасце испуштања гасова, и дању и ноћу, код стотина учесника, а затим те податке упоређивати са њиховом исхраном и саставом цревног микробиома.
„Сазнали смо изузетно много о томе који микроорганизми живе у цревима, али знатно мање о томе шта они заправо раде у одређеном тренутку“, рекао је др Хол.
„Атлас људских цревних гасова успоставиће објективне референтне вредности за микробну ферментацију у цревима, што представља неопходну основу за процену начина на који промене у исхрани, као и употреба пробиотика или пребиотика, утичу на активност микробиома“, објаснио је проф. Хол.