Изгледа да није могуће путовати кроз време само тако што ћемо се кретати јако брзо

У једном од филмова о Суперману из 1978. године, суперхерој се враћа у прошлост летећи око Земље у супротном смеру њене ротације брже од брзине светлости.

Ово је невероватно брзо, јер светлост се креће нешто испод 300.000 километара у секунди. До сада људи се нису ни приближили овој брзини. Најбржи објекат који је направио човек, свемирска сонда, путовао је само 150 километара у секунди.

С обзиром на прави технолошки напредак, да ли је теоретски могуће да путујемо брже од брзине светлости, па тако, попут Супермена, путујемо кроз време?

„Колико знамо, ништа не може ићи брже од светлости. Међутим, ако се путује приближно брзини светлости, време се више не понаша онако како смо навикли, па се на тај начин може напредовати у времену брже од оних који се крећу спорије. Дакле, теоретски је могуће путовати у будућност, али се није могуће враћати у прошлост“, напомиње астрофизичар др Шон Мат са Универзитета у Ексетеру.

Такође, морамо имати на уму, како наводи професор Ерик Тајтли, астроном са Универзитета у Единбургу, кад кажемо брзина светлости, то се односи на брзину светлости у вакууму. Светлост је спорија када се креће кроз воду или ваздух.

„Ако би нешто (материја или информација) путовало брже од брзине светлости у вакууму, онда није јасно како би перципирало правац времена и како бисмо ми као спољни посматрачи перципирали његово понашање у нашем времену и простору“, наглашава др Тајтли и признаје да воли филм о Супермену, али да је путовање суперхероја у прошлост како је приказано у филму, са научне тачке гледишта, чиста глупост.

Да ли другачије доживљавамо време када путујемо великом брзином?

Ајнштајнова теорија релативитета одређује да време није универзално – оно је релативно. Експеримент Хафеле и Китинга из 1971. године показао је да је сат који је летео у авиону није показивао исто време као сат који је остао на Земљи.

Наиме, Хафеле и Китинг су два пута летели око свет, прво на исток, затим на запад, са четири сета атомских сатова са цезијумом, након чега су упоредили „путујуће“ сатове са онима који су остали у војној поморској опсерваторији Сједињених Држава.

Летови су изведени на конвенционалним авионима на редовним комерцијалним летовима. Испоставило се да је сат у авиону који се кретао ка истоку, у смеру Земљине ротације, радио брже (што је резултирало релативним губитком времена) од оног који је остао на земљи, док је сат у авиону који се кретао према западу, супротно ротацији Земље, имао мању брзину од оног на земљи. Ова појава се назива „временска дилатација“.

Да ли је могуће путовати брже од брзине светлости?

Сви стручњаци се слажу да није могуће путовати брже од брзине светлости, што је такође прецизирано у Ајнштајновој теорији.

Др Ерик Тајтли, објашњава: „Јасно је да ниједан објекат или информација не може путовати брже од брзине светлости. Не ради се о томе да ли имамо довољно енергије да га покренемо. Гледано споља, свака енергија додата телу да би се постигла и престигла брзина светлости само асимптотски убрзава до брзине светлости“.

„Асимптотски“ значи да се нешто што се више приближава брзини светлости, то никада не достиже.

Ниједан објекат не може путовати брже од брзине светлости, јер што објекти путују брже, постају све тежи. Према томе, само светлост може да путује брзином светлости – јер нема масу.

Путовање великом брзином ће једино променити наш доживљај времена, али путовање кроз време путујући брже од брзине светлости, нажалост, није могуће.