Научници открили одакле је дошао астероид који је уништио диносаурусе

Према новом истраживању, удар је изазвао џиновски тамни примитивни астероид из спољњег обода главног астероидног појаса Сунчевог система, који се налази између Марса и Јупитера.

Ова област је дом многим тамним астероидима – свемирским стенама специфичног хемијског састава, због којег изгледају тамније (рефлектују врло мало светлости) од других врста астероида.

„Претпостављао сам да је спољни обод појаса астероида – где се налази највише тамних примитивних астероида – вероватно место одакле је дошао онај који је ударио у земљу“, напомиње Давид Несворњи, истраживач са Истраживачког института у Колораду, који је руководио новим истраживањем.

„Али нисам очекивао да ће резултати бити тако коначни“, додаје Несворњи, уз ограду да то можда не важи за мање стене које су се судариле са нашом планетом.

Дуго се трагало за правим одговором

Трагови астероида који је окончао владавину копнених диносауруса, изузев летећих, пронађени су закопани у кратеру Чиксулуб, широком 145 километара на мексичком полуострву Јукатан.

Геохемијска анализа кратера упућује на закључак да је ударни објекат био део класе угљеничних хондрита – типа камених метеорита, који имају релативно висок проценат угљеника и нису се изменили током топљења и диференцијације од исконског тела у раној историји Сунчевог система.

На основу ових сазнања, научници су покушавали да утврде порекло удара, али је већина теорија током времена оборена.

Научници су у почетку тврдили да је главни удар дошао из породице астероида из унутрашњег дела главног појаса, али су накнадна посматрања тих астероида открила да они немају одговарајући хемијски састав.

Друга студија, објављена у фебруару у часопису Scientific Reports, тврди је да је удар изазвала комета, али су ови резултати наишли на критику у раду објављеном у часопису Astronomi & Geophisics.

Компјутерски модел

У новој студији, објављеној у издању часописа Icarus, истраживачи су развили компјутерски модел како би видели колико често астероиди из главног појаса беже према Земљи и да ли би такви бегунци могли бити одговорни за нестанак диносауруса.

Симулирајући кретање астероида у периоду од више стотина милиона година, модел је показао да термалне силе и гравитациона поља планета повремено избацују велике астероиде из појаса.

У просеку, астероид пречника преко девет километара из спољњег обода појаса бива одбачен у правцу Земље једном на сваких 250 милиона година, открили су истраживачи.

По том прорачуну, овакви космички догађаји су пет пута чешћи него што су научници раније мислили, и поклапају се са временом удара и настанка кратера Чиксулуб пре „само“ шездесет шест милиона година, који је једини познати ударни кратер за који се мисли да га је произвео тако велики астероид у последњих двеста педесет милиона година.

Могућност да предвидимо будући удар

Поред тога, модел је посматрао расподелу „тамних“ и „светлих“ потенцијалних кандидата у појасу астероида и показао да су половина избачених астероида тамни угљенични хондрити, што одговара типу за који се сматра да је изазвао кратер на Јукатану.

Овај компјутерски модел, осим што највероватније објашњава порекло настанка кратера Чиксулуб, помаже научницима да разумеју порекло других астероида који су у прошлости много разорније погађали Земљу.

За друга два највећа ударна кратера на Земљи, кратера Вредефорт у Јужној Африци и базена Садбери у Канади, није познато порекло настанка. Ови резултати би такође могли помоћи научницима да предвиде где би могли да се догоде неки будући велики удари.

„У нашем истраживању открили смо да око 60 одсто удара у Земљу долази из спољњег обода појаса астероида, а већина астероида у тој зони су управо тамни“, наглашава Несворњи.

„Што значи да је 60 одсто вероватноћа да ће и следећи астероид доћи из исте области“, закључује научник.