Вулкан на Санторинију и ниво мора

Ниво мора вероватно утиче и на друге светске вулкане, кажу истраживачи. Већина светских вулканских система налази се у океанима или близу њих. Ијан Стјуарт, геолог из Краљевског научног друштва Јордана у Аману, који није био укључен у рад, наводи да се рачунањем тих фактора може прецизније прогнозирати опасност од вулкана. Санторини се састоји од острва која окружују централни врх вулкана који вири из Егејског мора. Цео вулкан је некада био изнад воде, али страховита ерупција до које је дошло око 1600. године п. н. е. проузроковала је делимично спуштање вулкана, формирајући лагуну. Та ерупција је позната по томе што је уништила минојску цивилизацију и надахнула легенду о изгубљеном граду Атлантиди.

Да би истражили како ниво мора може утицати на вулкан, истраживачи су направили компјутерску симулацију коморе са магмом на Санторинију, која се налази око четири километра испод површине вулкана. У симулацији, када се ниво мора спустио око 40 метара испод данашњег нивоа, кора изнад коморе са магмом се - распала. „То би дало прилику магми, која је ускладиштена испод вулкана, да се покрене нагоре и пробије до површине", каже коаутор студије Кристофер Сатоу, географ са Универзитета Оксфорд Брукс у Енглеској. Према симулацији, требало би да прође око 13.000 година да се те пукотине прошире до површине и пробуде вулкан. Након што ниво воде поново порасте, требало би да прође око 11.000 година да се пукотине затворе и ерупције престану. Тим овог научника тестирао је предвиђања симулације упоређујући историју ерупције вулкана на Санторинију (сачувану у слојевима стена) са доказима о некадашњим нивоима мора добијеним из морских седимената. Све, осим три, од 211 добро познатих ерупција вулкана у последњих 360.000 година, догодиле су се у периодима када је био низак ниво мора, како је показала симулација. До таквих периода ниског нивоа мора долазило је када је већи део Земљине воде био затворен у глечерима током леденог доба. „То је заиста интригантно и занимљиво, а можда и не чуди, будући да су друге студије показале да су вулкани осетљиви на промене", каже Емили Хуфт, геофизичарка са Универзитета у Орегону, у Јуџину. На Исланду је, на пример, забележен пораст вулканских ерупција након отапања глечера који су се налазили изнад вулкана.

Ипак, Сатоу наводи да нису сви вулкани осетљиви на промене нивоа мора, што зависи од дубине коморе са магмом и особина њеног покривача.