Клетва на античкој вази из Атине

„Посуда проклетства" ископана је 2006. године, али ју је тек недавно анализирала и дешифровала Џесика Ламонт, професорка класичних наука на Универзитету Јејл. Пронађена је заједно са новчићем испод пода комерцијалне зграде коју су користиле тадашње занатлије на атинској Агори. Кроз њу је био забијен гвоздени клин. „У посуди су биле глава и задње ноге младог пилета", написала је професорка Ламонт у чланку објављеном у часопису Hesperia.

Клетва „везивања"

„Све спољашње површине вазе биле су прекривене текстом. Првобитно су носиле више од 55 имена, али су многа од њих данас очувана само у фрагментима", наводи Ламонтова, напомињући да грчки записи садрже речи које могу значити „ми везујемо". Вероватно су клин и пилеће кости били део клетве, ако се има у виду да су клинови били уобичајени „алат" за бацање урока. „Имали су инхибирајућу моћ и симболично су имобилисали или умањивали способности жртве", каже професорка Ламонт.

Жртвовано пиле није било старије од седам месеци, а људи који су око 300. г. п. н. е. бацили тај урок можда су желели да „немоћ и неспособност пилета да се заштити" пренесу на људе чија су имена исписали на посуди, верује Ламонтова. Додаје да присуство остатака пилета у вази сугерише да су „завртањем и пробијањем главе и ногу те животиње састављачи клетве желели да онеспособе исте те делове тела код људских жртава".

„Тај ритуални ансамбл спада у сферу атинских 'урока везивања' и имао је за циљ да 'веже' или инхибира физичке и когнитивне способности именованих појединаца", истиче Џесика Ламонт. Ваза је била положена у близини погребних ломача са остацима животиња, што је могло да повећа снагу клетве.

Тужба као повод за урок

Анализа рукописа указује да су најмање две особе исписале имена на посуди. „Урок су саставили људи који су несумњиво знали како се баца моћна клетва". Иако се не зна зашто су је толико детаљно разрадили, професорка Ламонт закључује по великом броју имена да је повод највероватније била предстојећа тужба.

Креатори клетве навели су у њој све своје противнике, укључујући и сведоке, присталице и чланове породице супротне стране. Суђења су у то време била део свакодневице у Атини и привлачила су велику пажњу јавности.

Локација на којој је пронађена ваза - зграда коју су користе занатлије - указује да је у питању можда био радни спор. „Урок су могле бацити занатлије које су радиле у тој радионици, можда уочи суђења у вези са сукобом на радном месту", претпоставка је Џесике Ламонт.

Друга могућност је да је клетва била повезана са конфликтом који је захватио Атину пре око 2300 година. После смрти Александра Великог, 323. г. п. н. е., Македонско царство се распало, а његови званичници и генерали борили су се за власт. Историјски подаци показују да је то било раздобље опсада, ратова и нестабилних политичких савеза и да се неколико фракција борило за контролу над Атином.