Где је граница између конзумације алкохола и интоксикације?

Према подацима Националног центра за контролу тровања ВМА, у последње две недеље повећао се број алкохолисаних лица.

Стручњаци упозоравају да услед конзумације алкохола у условима неповољних временских прилика – као што су тренутне екстремно високе температуре – може доћи до тешких колапсних стања.

Алкохол је једина званична легална психоактивна супстанца. Уз подигнуту чашу се радује, наздравља или тугује. Тражи се истина у вину... Како се, уместо до истине, дође до интоксикације?

Обратили смо се Националном центру за контролу тровања Војномедицинске академије управо с питањима где је граница између конзумације и интоксикације, да ли је могуће да иста количина алкохола код неког изазове тровање, а код неког не, који фактори утичу на то, како да се препознају симптоми и спрече последице.

Доц. др Наташа Перковић Вукчевић из Националног центра за контролу тровања каже да је алкохол и даље најчешће коришћена психоактивна супстанца која се уноси с циљем уживања.

Етанол или етил-алкохол је мали хидросолубилни молекул, са волуменом дистрибуције сличним води. Након уношења врло брзо се ресорбује из гастроинтестиналног тракта – око 20 одсто у желуцу, а остатак у танком цреву.

На брзину ресорпције знатно утиче конзумирање алкохола на празан желудац. Алкохол се лако дистрибуира у телесне течности и ткива, максималну концентрацију у крви постиже око 40 минута након уношења, а пролази крвно-мождану и плацентарну баријеру.

У зависности од унете количине, а због метаболизма и начина елиминације, из крви ишчезава споро, у просеку после осам до десет сати, објашњава наша саговорница.

Акутна интоксикација алкохолом настаје као последица претераног уноса алкохола. Дијагноза се поставља на основу анамнестичког податка о уносу, присутног карактеристичног мириса на етил-алкохол, различитих симптома и знакова који указују на измену стања свести, као и одређивања концентрације алкохола у крви.

У зависности од унете количине, у почетку се уочавају знаци еуфорије, а потом поремећаји координације, отежан и неразговетан говор, ход на широкој основи. Често се јављају мучнина и повраћање, а теже интоксикације се карактеришу поремећајима свести почев од сомноленције, па преко сопора, до коме.

Неретко је дубока кома праћена губитком заштитних рефлекса и аспирацијом повраћеног садржаја, што може довести до фаталног исхода, наглашава доц. др Наташа Перковић Вукчевић.

На тежину клиничке слике, поред количине и врсте попијеног алкохола, утичу животна доб, пол, истовремено узимање лекова, постојање хроничних болести, патолошка реакција на алкохол и друго.

У време високих спољашњих температура, када се знојењем губи много течности и електролита, алкохол диуретским ефектом додатно погоршава равнотежу телесних течности, објашњава наша саговорница.