Со као валута у цивилизацији Маја

Хедер Мaкилоп, професорка Универзитета Луизијане, сумира резултате своје 17-годишње студије о широком комплексу за производњу соли у Пејнс Крику. Тај комплекс је пронађен очуван, на дну слане лагуне, у шуми мангровa крај мора, на југу Белизеа. Проф. Макилоп, која се специјализовала за проучавање древних трговачких мрежа и праксе робне размене, сматра да је то доказ да је со била високо цењена роба у мајанској цивилизацији класичног раздобља и да су прерађивачи користили своју вештину за стицање профита, другим речима – истовремено су били и продавци. Носили би со кануом низ реку. Најстарији запис о продаји соли на пијаци у региону Маја налази се на фресци у археолошком налазишту Калакмул, на полуострву Јукатан, у Мексику. Тај мајански археолошки локалитет део је светске културне баштине и под заштитом је Унеска.

Слане кухиње

Током своје каријере, Макилопова је открила остатке више од сто сланих кухиња Маја, распоређених по низинама јужног Белизеа. Али потопљене солане, скривене у дубини шуме мангрова, пружиле су нове информације.

Најпре је у Пејнс Крику, 2004. године, пронађена масивна колекција дрвених стубова, заправо, потпорних стубова које су Маје користиле у конструкцијама за израду соли. Пронађено је 4000 таквих стубова, али и други потопљени артефакти: дрвени кану, весло, висококвалитетни алат од жадеита, камени алат за сољење рибе и меса, део сламнатих кровова и стотине комада керамике, међу којима су поједини били потпуно нетакнути. Свеукупно, проф. Макилоп, њени студенти и колеге, лоцирали су 70 међусобно повезаних соба и зграда у подводном подручју од пет квадратних километара.

„Слани колачи" – мајански новац

Проф. Мекилоп је предала својим студентима скениране слике 449 керамичких поклопаца пронађених на локалитету Пејнс Крик. Њихов задатак је био да израде пластичне реплике древних керамичких лонаца у којима је кључао слани раствор. Ускоро је постало јасно да су Маје користиле керамичке лонце једнаке величине. То је значило да су правили „слане колаче" једнаке величине и подједнаке вредности.

Наиме, со је у то време била веома цењена, пре свега јер се помоћу ње чувало месо. Потреба за сољу била је универзална и зато би имало смисла да су људи користили јединице соли произведене по стандардизованим спецификацијама као облик новца.
Разна краљевства Маја, која су заузимала полуострво Јукатан и околна подручја, била су међусобно повезана у лабавој конфедерацији, уз политичко ривалство. Ипак, високоорганизоване трговинске мреже олакшавале су размену производа и услуга на велике даљине. Врсте кухиња које је Макилопова открила са сарадницима, могле су свакога дана да произведу довољно соли за потребе неколико хиљада људи.

Исте тврдње изнете су и у вези са другом робом која се користила као стандардна јединица размене у друштву Маја – као што је, на пример, чоколада.