На Јупитеру снимљена необична поларна светлости

Уређај за анализу спектра електромагнетног зрачења, ултраљубичасти спектограф на Насиној летелици „Јуно“ забележио је необичну појаву слабе емисије у облику прстена која се шири брзином од 3,3 и 7,7 километара у секунди.

Научници с Истраживачког института југозапад (Southwest Research Institute) где је урађена спектографска анализа, сматрају да ове поларне емисије узрокују наелектрисане честице које потичу са ивице масивне магнетосфере Јупитера, пише портал Space.com.

„Мислимо да ове новооткривене слабе ултраљубичасте емисије потичу милионима километара далеко од Јупитера, у близини његове магнетосфере. Сунчев ветар је струја наелектрисаних честица (плазме) које избацује горња атмосфера Сунца. Када дођу до Јупитера, те честице реагују с његовом магнетосфером на начин који нам још увек није сасвим јасан“, наводи астоном Винсент Хју са Института југозапад.

Магнетосфера Јупитера

Слично као и на Земљи, феномен поларне светлости на Јупитеру је повезан с наелектрисаним честицама унутар магнетосфере планете. Магнетосфера је подручје око планета и њихових природних сателита у којој је магнетно поље обликовано у међусобној интеракцији са сунчевим ветром.

Разлика је у томе што је магнетосфера Јупитера око 20.000 пута јача од Земљине, што значи да овај гасни див може да одбије соларни ветар на удаљености од шест милиона километара.

Стручњаци сматрају да наелектрисане честице које су забележене долазе са спољних крајева магнетосфере где плазма соларног ветра реагује с јовијанском плазмом Јупитера. Могуће је и да је новооткривени феномен поларне светлости резултат магнетних појава на дневној страни Јупитера, при чему се међупланетарна магнетна поља узајамно привлаче, преуређују и поново повезују.

Недовољно истражена појава

„Упркос деценијским посматрањима, научници још увек не разумеју у потпуности улогу соларног ветра у обликовању поларне светлости на Јупитеру. Јупитеровом магнетосферском динамиком, кретањем набијених честица унутар његове магнетосфере, у великој мери управља Јупитерова десетосатна ротација, најбржа у Сунчевом систему. О тачној улози соларног ветра научници још увек расправљају“, напомиње астроном Томас Грејтхаус.

Зато научници инсистирају на томе да су неопходна даља истраживања како би се у потпуности разумели процеси који изазивају ове необичне новооткривене емисије на Јупитеровим половима.