„Звер са Истока“, последица је топљења леда и све топлијег арктичког мора

Море без леда на Арктику директно доприноси екстремнијим снежним падавинама које стижу у Европу и доносе скоро 90 одсто снежних падавина, показала су истраживања. Ти екстремни услови „зауставили“ су Европу  2018. године.

Међународни тим истраживача истиче да је епска снежна мећава била директан резултат „абнормално топлих“ вода у Баренцовом мору, од којих је 60 одсто остало без леда, што је довело до климатске појаве назване „Звер са Истока“.

Како се Арктик загрева, већа је вероватноћа да ће поларни вртлог – подручје хладног ваздуха и ниског притиска на половима током хладних сезона – бити померен према југу.

„Оно што смо открили је да је морски лед заправо 'поклопац' океана“, рекла је Хана Бејли из Одељења за екологију и генетику Универзитета Оулу и водећи истраживач студијског рада објављеног у Nature Geosciences.

„Видимо како све већа количина влаге улази у атмосферу током зиме, што директно утиче на наше време јужније, узрокујући екстремно јаке снежне падавине“, додаје Бејли.

Истраживачи са седиштем у Финској мерили су ниво изотопа водене паре у атмосфери у реалном времену у периоду који је водио до екстремних снежних падавина 2018. године.

Пошто пара од снега који се топи садржи различите изотопе од оних из отворене водене површине, тим је успео да тачно квантификује колико овлаге је Баренцово море одавало више током тог периода. Израчунали су да је отприлике 140 гигатона воде испарило из мора – што је еквивалентно 88 одсто влаге која је падала као снег над Европом.

Аутори су закључили да ће Баренцово море без леда до 2080. године бити главни извор зимске влаге за континенталну Европу. То би потенцијално могло донети далеко шире прекиде у саобраћају и другој инфраструктури у облику екстремног снега или падавина.

„Чешћи екстремни зимски снежни и ледени догађаји донеће несташицу хране, несташицу горива, залиха и уништавање усева и производа за основе људске прехрамбене потребе“, истакао је коаутор студије Џефри Велкер са Универзитета Аљаска, са одсека  биолошких наука. Такође истиче да  је природа сложена и оно што се дешава на Арктику не остаје на Арктику.