Хабл снимио један од највећих и најкомплетнијих „Ајнштајнових прстенова“ икада виђених до сада

Веома ретке астрономске појаве у последње време се често појављују у насловима, и то са добрим разлогом. Проћи ће стотине година док поново не будемо могли да видимо Јупитер и Сатурн овако близу. Међутим, постоји још много чудних и врло ретких космичких појава које се тренутно могу уочити на нашем ноћном небу. Једини проблем је што ће вам за то бити потребан приступ Хаблу.

Као и увек, Хубл нам шаље слике које одузимају дах. Последњи снимак који је свемирски телескоп направио приказује ефекат гравитационог сочива који даје готово савршен пример „Ајнштајновог прстена". Слика овог прстена, GAL-CLUS-022058s, или, како су га астрономи назвали, „Растопљени прстен", објављена је крајем прошле недеље.

Овај надимак је инспирисан двема чињеницама - локацијом ефекта, али и тиме да он заиста изгледа као прстен од растопљеног метала. Наиме, снимак приказује јужно сазвежђе Форнакс у којем светлост изузетно далеке галаксије савија много ближа група галаксија, преноси портал Јуниверс тудеј.

Једна од предности гравитацијског сочива је у томе да овај феномен научницима омогућава да боље проуче удаљене галаксије, које би иначе нама биле невидљиве. Ближе масивне галаксије својом гравитацијом искривљују временско-просторни континуум и тако савијају путање светлости слично као што то чини сочиво. На тај начин делују као природни космички телескопи.

У овом случају је гравитација скупина галаксија искривила светлост далеке позадинске галаксије и претворила је у лук, односно, повећала је њену слику и равукла је у готово савршен прстен. GAL-CLUS-022058s највећи је и један од најцеловитијих Ајнштајнових прстенова икада откривен у нашем свемиру, саопшавају из Америчке свемирске агенције Наса.

Ајнштајн је унутар своје опште теорије релативитета претпоставио постојање оваквих гравитацијских сочива. Објекти попут ових идеални су за проучавање галаксија које су често превише слабе и удаљене да би се могле видети без овог ефекта.