Правилним коришћењем мултиклауд решења можете хакерима ускратити откуп

Чак 12 добављача технологија информатичког облака у просеку је коришћено за извођење пословне трансформације, али та сложеност може довести до ризика, уколико се не примењују свеобухватни алати за заштиту података.

Веритас, глобални лидер у заштити, доступности података и увидима, данас је истакао изазове са којима се суочавају предузећа широм планете док покушавају да од растуће претње која прети од ренсомвера заштите своје податке ускладиштене у сложеним хибридним мултиклауд окружењима.

У свом „Извештају о отпорности на ренсомвер за 2020. годину“, Веритас је открио да је само 36 одсто испитаника изјавило како је њихова безбедност испратила сложеност њиховог ИТ-а, наглашавајући потребу за већом применом решења за заштиту података која могу у целости да заштите од ренсомвера широм све хетерогенијих ИТ окружења.

Потреба за плаћањем откупнине

Ако предузећа постану жртве ренсомвер напада и не буду у могућности да поврате своје податке из резервних копија које су правиле, вероватније је да ће гледати да плате хакерима одговорним за напад како би им омогућили да добију своје податке назад.

Истраживање Веритаса показало је да вероватноћа да се откупнина плати расте код компанија са већом сложеношћу мултиклауд инфраструктуре у употреби.

Просечан број облака које користе организације које су платиле откупнину у целости износи 14,06. Овај број пада на 12,61 код компанија које су делимично платиле откупнину, а на само 7,22 код оних које уопште нису платила откупнину.

Заправо, само 20% предузећа са мање од пет облака платило је откупнину у целости, што је мање од половине броја (44%) компанија са више од 20 облака у употреби.

То се да упоредити са 57 одсто оних испод пет облака који не плаћају ништа хакерима и само 17 одсто компанија са преко 20 облака које се могу похвалити тиме да су хакере ускратиле за откуп.

Дуго време опоравка и немогућност враћања података у претходно стање

Показало се да сложеност инфраструктуре облака има великог утицаја на способност предузећа да се опорави од ренсомвер напада.

Док је 43 одсто нападнутих предузећа са мање од пет различитих добављача технологија информатичког облака у употреби доживело поремећај у свом пословању мање од једног дана, само 18 одсто оних са више од 20 различитих облака могло се похвалити тако брзим враћањем у нормалу.

За 39 одсто компанија са 20+ облака време опоравка је трајало 5-10 дана, а само 16 одсто компанија са мање од 5 облака је морало да толико дуго чека.

Поред тога, према закључцима истраживања, већа сложеност инфраструктуре облака организације такође смањује вероватноћу да организација икада буде у могућности да поврати своје податке у случају напада ренсомвера.

Истраживање Веритаса открило је да су многа предузећа свесна изазова са којим се суочавају, а само 36 одсто испитаника верује да је њихова безбедност одржала корак са комплексношћу њихове инфраструктуре.

Највећа брига као резултат ове комплексности, како су навела предузећа, био је повећан ризик од спољног напада, који је навело 37 одсто свих учесника истраживања.

Скоро половина предузећа (46%) је рекла да су повећали своје буџете за безбедност од појаве актуелне пандемије.

Постојала је корелација између овог повишеног нивоа инвестиција и могућности повраћаја података у случају напада – 47 одсто оних који су трошили више од избијања коронавируса успело је да поврати 90 или више одсто својих података, у поређењу са само 36 одсто оних који су одабрали да уложе мање.

Резултати показују да ипак има још тога да се уради, с тим што ће просечно предузеће бити у стању да врати само 80 одсто својих података.

Да се вратимо на основе

Мада истраживање указује на то да би организације требало да свеобухватније заштите податке у својим сложеним инфраструктурама облака, истраживање је такође указало на потребу да се и основне мере заштите података ураде како треба.

Само 55 одсто испитаника могло би да тврди да има класичне резервне копије на медијима који нису мрежни, а вероватније је да ће они који то практикују моћи да врате у претходно стање више од 90 одсто својих података.

Они са више копија података такође су били у могућности да врате лавовски део својих података.

Четрдесет девет одсто оних са три или више копија својих датотека успело је да врати у претходно стање 90 одсто или више својих информација, у поређењу са само 37 одсто оних са само две резервне копије.

Три најчешћа алата за заштиту података која су била примењена међу испитаницима који су избегавали плаћање откупнине били су: антивирус, бекаповање и безбедносни надзор – тим редоследом.

Најбезбедније земље у којима треба бити како би се избегли ренсомвер напади, показало је истраживање, биле су Пољска и Мађарска.

Само 24 одсто предузећа у Пољској било је мета ренсомвер напада, а просечна компанија у Мађарској доживела је само 0,52 напада. Највећи инциденца напада је у Индији, где је 77 одсто предузећа подлегло ренсомверу, а просечна организација је погођена са 5,27 напада.