Хоће ли локалитет у Црној Tрави потврдити приче и легенде

Без теренског возила и добре кондиције тешко се долази до локалитета Манастириште. Екипа предвођена црнотравским парохом Миомиром Јефтићем имала је циљ да се на месту које је народ одувек поштовао, а које ни по чему не изгледа као нека светиња помоли.

Јер недавано презентовани резултати геолошких и магнетних истраживања Института „Милутин Миланковић“ из Београда потврдили су нагађања и показали да је овде постојала црква можда чак и насеље из ранохришћанског периода.

„Утврђено је геомагнетизмом да се олтар налази на дубини од 2,8 метара, а остали зидови се налазе на шест метара дубине“, каже протојереј Миомир Јефтић.

„Около су долине, овде смо на једној највишој тачки, где је могло да буде нека тврђава неко утврђење заједно са манастиром. Лако је за одбрану тако да верујем да је овде сигурно било нешто озбиљно“, објашњава Бошко Стефановић, професор Грађевинског факултета у Београду.

Када приче и легенде добију научну потврду 

Интересовање за овај локалитет озбиљније је пре три године покренула доктор Весна Димитријевић Срећковић.

Њен чланак у Политици о брезама као симболу светог тројства изнад којих се појавила дуга и нови историјски подаци о Црној Трави као значајном раскршћу путева, дао је подстицај и Удружењу Црнотраваца у Београду да покрене и у сваком погледу подржи почетак археолошких истраживања на овом подручју.

„Да је Црна Трава са овим Манастиром Свети Никола била метох Свете Софије Цариградске Константинопољске и то је нешто што даје једну велику тежину у том историјском и духовно религијском смислу“, истакао је Бојан Димитријевић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду.

Митовима и легендама не треба робовати. С друге стране, када приче и легенде добију научну потврду онда то баца једно сасвим друго светло на прошлост, али и будућност једног подручја.

Манастириште у том смислу можда за Црну Траву представља прекретницу.