Научници откривају шта би било потребно да се створи једнорог

Једнорог се не разликује толико од белог коња, а пронаћи белог коња је лако. Једна мутација једног гена претвара животињу у албино.

Албино коњи имају бела тела и гриве, али и промењену боју очију. Међутим, ова мутација може да утиче на друге процесе у телу, па тако може довести до лошег вида или чак слепила.

Дакле, створени једнорог који се развио из албино коња можда не би био здрав. Рог или дугине боје су већ сложеније особине и морале би да укључе више гена.

„Не можемо рећи: променићемо овај ген и добићемо рог“, рекла је Алиса Вершанина која проучава ДНK древних коња на Универзитету у Kалифорнији.

Ако се било која од ових особина развија, морале би дати једнорогу неку предност која му помаже да преживи или да се размножава. Рог или дугине боје могли би помоћи једнорогу да привуче партнера. Због тога многе птице имају јарке боје.

„Можда би коњи и успели да развију ове веселе боје, али ништа од тога се не би догодило брзо, јер коњи (или новонастали једнорози) имају релативно дуг животни век и споро се размножавају. Еволуција не функционише нагло“, истакла је Вершанина и објаснила да инсекти, на пример, имају кратак генерацијски период, тако да могу брзо да развијају делове тела.

Буба би могла да развије рог који користи за одбрану за 20 година. Међутим, чак и да је могуће да коњ еволуира у једнорога њему би требало више од сто, ако не и хиљаду година.

Стварање једнорога

Уместо да чекају да еволуција направи једнорога, поставља се питање да ли би заиста људи могли то вештачки да ураде? Научници би могли да, уз помоћ биоинжењеринга, споје одређене особине других животиња и створе једнорога.

Пол Нофлер, биолог и истраживач матичних ћелија на Kалифорнијском универзитету у Дејвису, бавио се савременим техникама које би могле да се користе за изградњу митских бића, укључујући једнороге.

„Да бисте претворили коња у једнорога, покушајте да додате рог сродне животиње“, каже Пол.

Један од приступа би могао да буде уз коришћење алата за уређивање гена CRISPR. Он омогућава научницима да мењају ДНK организма. Пол објашњава да би на примеру коња могло да се дода неколико различитих гена који би резултирали стварањем рога на глави.

„Ипак, било би потребно нешто да се утврди који су гени најбољи за измену, али онда је изазов правилан раст рога“, напомиње Нофлер и објашњава да оваква процедура за мењање гена није савршена, те да би могла да створи погрешне мутације које би коњу додале нежељене особине.

Другачији приступ, сматра овај научник, био би стварање животиње која садржи ДНK из неколико врста. „Може се почети на нивоу коњског ембриона, како се развија може да се пресади неко ткиво антилопе или друге животиње која природно има рог. Ипак, постоји ризик да коњски имуни систем може да одбије ткиво друге животиње“, објаснио је Пол.

Етика стварања једнорога

Ако би научници успели да дају коњу рог, то можда не би било добро за њега. Постављају се питања да ли би тело коња издржало дугачки рог, да ли би могао да једе.

„Носорози имају овај фантастичан рог на глави, али имају масивну главу и могу да једу без сметњи, јер се њихов рог развио као део тела“, каже Вершанина. Са друге стране, Нофлер је истакао да лабораторијски узгајани једнорози никада не би постојали као део екосистема.

Важна етичка питања која су ово двоје стручњака изнели односе се и на сврху стварања оваквих створења. „Желели бисмо да ове животиње имају срећне животе, а не да трпе“, рекао је Нофлер.

Разматрајући етику, Вершинина је поставила питања: „Хоћемо ли бити једини одговорни за то да га одржавамо у животу и хранимо? Шта би се догодило ако процес не буде успешан, да ли би та створења патила? Kо смо ми на овој планети да играмо ову улогу?“