Данас је 130 година од рођења композитора Миленка Пауновића

Рођен у Шајкашу у Бачкој 28. новембра 1889. године, Пауновић је своја прва музичка знања стекао у време школовања у прослављеној Српској православној великој гимназији у Новом Саду.

Након завршене гимназије опредељује се за музику као професију, па одлази на музичко школовање најпре у Праг, а потом у Лајпциг.

На лајпцишком конзерваторијуму, где су му професори били Макс Регер, Штефан Крел и Хуго Риман, завршио је студије композиције и дириговања.

По повратку у домовину, кратко време је боравио у Новом Саду и био капелник у Српском народном позоришту, затим је, све до почетка Првог светског рата, радио као наставник музике у Учитељској школи у Јагодини.

Након избијања рата, Пауновић се као добровољац прикључио српској војсци. Ступа у контакт са Станиславом Биничким и прикључује се Оркестру краљеве гарде, а ратни вихор води га преко Албаније и Солуна, све до Француске.

Несхваћен за живота 

По завршетку рата, Пауновић се вратио на своју дужност у Јагодину. Међутим, 1921. године прелази у Београд и ступа на дужност капелника Оркестра краљеве гарде.

Упоредо са тим ради као наставник теоријских предмета у музичкој школи "Станковић".

Меланхолик по природи, опхрван осећањем несхваћености и запостављености, Пауновић је изненада умро 1934. године у Београду, у 35. години.

Школован у Лајпцигу, Миленко Пауновић је био приврженик позоноромантичарске музичке, традиције немачког типа.

У његовом композиторском стваралаштву, међутим, нашле су своје место и одлике модернистичког наслеђа, као и српски музички фолклор.

Из свих поменутих елемената Пауновић је обликовао свој уметнички израз. У периоду пре Првог светског рата компоновао је низ дела.

Многа његова остварења су и публикована, попут композиција Пупољак за виолину и клавир или Прелудијума и Фуге за клавир.

Међутим, највећи број рукописа предратних дела нестао је током ратних година, па су нам данас позната углавном Пауновићева послератна остварења.

Она нам казују да је у његовом опусу акценат на сценском симфонијском стваралаштву, премда је компоновао дела за клавир и за виолину, соло песме, чак и црквену музику.