Како до здравља и знања

Овакав начин живота има озбиљне здравствене последице – општа слабост читаве мускулатуре, гојазност, сколиозе, кифозе, лордозе, оштећења вида услед зрачења и недовољно развијена графомоторика.

Данијела Марјановић, дипломирани дефектолог, соматопед и базални терапеут, за Интернет портал РТС-а истиче да код деце узраста од седам година ове сметње долазе до изражаја са писањем првих слова, а интензивирају се приликом диктата.

„Тада дете због неправилног хвата оловке и брзине писања прво искриви руку у ручном зглобу, затим читаву руку у зглобу лакта и рамена, затим искриви труп у страну.“

Неправилности се најчешће примете у другом полугодишту првог разреда или почетком другог разреда, али у последње време и касније, почетком трећег, па чак и петог разреда, са преласком на предметну наставу.

„Тада стручни тим школе – педагози и психолози, на сугестију наставника, дете упућују у надлежни дом здравља на преглед дефектолога који процењује да ли је у питању суспектна дисграфија“, објашњава Данијела Марјановић.

Готово невероватно звучи податак да је, у највећем броју случајева, узрок ових проблема недовољно развијена координација покрета. Она настаје због све мање употребе оловке у предшколском и раном школском узрасту, а све дужом употребом рачунара и игрица! Оваквим начином живота долази до органских последица на свим нивоима и у свим системима!

У потрази за маштом

„Код деце која су у фази раста и развоја дуготрајно седење и неактивност имају штетнији утицај него код одраслих. Деца би у овом периоду требало да буду што активнија у испитивању света око себе. У игру треба укључити и што више маште“, каже дефектолог, и додаје: „Набој енергије који се код њих јавља у овом периоду треба искористити и усмерити на адекватну физичку активност у складу са интересовањем деце“.

На нашим просторима углавном постоје предрасуде да је физичка активност потребнија дечацима него девојчицама, што није тачно. У време раста и развоја и дечацима и девојчицама је подједнако неопходна физичка активност.

„У овом периоду кроз различите активности деца развијају телесну шему, латерализованост, грубу моторику, фину моторику, оријентацију у простору, координацију покрета, пажњу, памћење, мишљење“, истиче Данијела Марјановић.

Како је све ово у основи даљег развоја деце, веома је важан и неопходан адекватан развој сваког појединачног сегмента. Кашњење доводи до даљих сметњи јер су код деце моторика, когниција, социјална и емоционална зрелост међусобно повезане и условљене.

Виртуелна варка

Код деце која одрастају уз игрице агресивног садржаја јавља се лоша социјализација, емоционално су неприступачнији. Наша саговорница појашњава да та деца углавном имају изграђен свој свет, нису расположена за сарадњу, дељење, нити имају емпатију. „У том случају може да им се ускрати коришћење рачунара, таблета, телефона и других техничких уређаја како би се спречило да постану деструктивни, агресивни, чак аутодеструктивни, склони самоповређивању, импулсивни, нервозни, раздражљиви, нетолерантни, склони конфликтним испадима, често плачљиви са нападима беса без самоконтроле.“

Због недовољно развијене маште, тој деци је досадно, не умеју да организују своје време и попуне га другим активностима јер им ништа друго осим игрица није интересантно.

„Чак и када су у могућности, не иницирају контакт са вршњацима и не умеју да склапају познанства, што све доводи до смањеног социјалног контакта, неадекватне социјализације, поремећаја пажње и емоционалног сазревања“, закључује дефектолог Данијела Марјановић.

Ова умногоме мрачна слика развоја данашње деце, може се променити. Бројни су начини за то, а неке од њих, у разговору за Интернет портал РТС-а, представили су и учесници Фестивала дечјег здравља и знања „Холи, холи“.

Лутке имају душу

Јованка Павловић, дипломирани дефектолог, олигофренолог и луткар, истиче да је лутка од давнина човеков пратилац, у прошлости за разне врсте обреда, а до данашњих дана за игру.

„За лутку не постоје старосне границе, воле је и стари и млади. Прави се од разних врста материјала као што су керамика, папир, крпе, дрво... И све лутке имају нешто заједничко – ДУШУ“, објашњава наша саговорница.

Разне врсте лутака – марионете, гињол, јавајке, у раду са децом имају развојну и корективну улогу. „Развијају говор, моторику и пажњу, а то исто коригују и ослобађају. Кроз дугогодишње искуство у раду са луткама, закључак је да уз лутку нико није сам!“, каже чланица ХОЛИ тима Јованка Павловић.

Јапанска чаролија

„Када практикујете оригами, активирају се обе хемисфере мозга. Десна је задужена за креативност, а лева за логичко решавање проблема“, подсећа Никола Миленковић, дипломирани дефектолог, соматопед, који ће на Првом дечјем фестивалу здравља и знања представити древну јапанску уметност савијања папира.

Финалне фигуре и облици оригамија састоје се из једног комада папира који је савијан на тачно одређени начин, без коришћења маказа и резања папира.

„Активирањем обе стране мозга, ефективно се развија фина моторика шаке и прстију, унапређује се интелектуални капацитет и подстичу пажња и креативност.“

Савијање папира по тачно одређеној путањи захтева прецизност, а та прецизност изискује пажњу. Тако и оригами утиче на побољшање дечје пажње и фокусираности, смирује импулсивно понашање и подиже самопоуздање деце.

„Оригами децу учи једну важну лекцију, а то је да никада не одустану!“, закључује наш саговорник. „Ма колико било тешко, труд се на крају увек исплати и од обичног папира деца створе своје уметничко дело које са поносом могу да представе другима.“