Музичко образовање кроз историју

Прве школе и први облици музичког образовања појављују се већ код најстаријих цивилизација, тачније у Египту, Кини, Индији, Месопотамији и др., што је касније утицало на грчку и римску цивилизацију, које представљају темеље ове данашње. Као и остале уметности, и музика је прошла једно дуго раздобље властитог развоја које је, с једне стране, зависило од друштвених околности и места које је у њима имала, а с друге стране, од развоја музичке уметности као сензације звука, ритма, хармоније, тоналитета, све до музичке писмености. Све је то било изазов за оне који су промишљали о васпитању и образовању.

У древним цивилизацијама као што је кинеска или сумерска, као и касније египатска, музици се придавало велико значење. Тако филозоф Конфучије сматра да музика уздиже људско срце и да представља изражавање осећања, али и да је одраз друштва у којем настаје. У античкој Грчкој музика је посебно уважавана и сматрана саставним делом васпитања и образовања. Две грчке државице Спарта и Атина имале су различит приступ музици. Док су у Атини сматрали да бављење музиком чини човека бољим и племенитијим и видели у њој снажно средство људског развоја, у Спарти су музику видели као средство развијања борбеног духа у припремању војника.

Насупрот томе, римски период представља време у којем се музици придавало споредно значење. Она је коришћена као пропратна појава на гозбама и државним свечаностима, а њоме су се углавном бавили робови. Када се и говорило о музици у функцији васпитања и образовања, онда се једино размишљало колико она може помоћи у развоју говорништва, чему се придавала посебна пажња.

У средњем веку музици се придавало посебно значење и то је период значајан за развој музике уопште, али и за начине подучавања. Музика је превасходно била коришћена за потребе црквених обреда, у којима је имала видно место. Но била је присутна и на дворовима, а за време неких владара била је и посебно негована. Појавом трубадура музика се спаја са поезијом, а јавља се и интерес за народну музику, која је егзистирала ван црквеног и дворског живота.