„Српска памет не станује више у Србији“

Гостујући у Јутарњем програму главни уредник часописа Галаксија, Станко Стоиљковић, наглашава да је ова листа коју је он сачинио на основу међународно усвојених мерила, прва такве врсте у историји српске науке.

Стоиљковић признаје да је радећи на састављању ове листе био изненађен да за многе научнике није чуо и поред тога што деценијама прати науку.

Нажалост, открио је и да од стотину научника који су завредели место на овој листи, 86 живи и ради ван Србије. Зато је листу и насловио метафором „српска памет не станује више у Србији".

Највише научника на листи има из медицине, затим електротехнике и компјутерских наука, физике и астрономије, хемије, економије, математике и грађевинарства.

„Имамо једног врхунског научника у првих 100 из психологије, за кога, нажалост, вероватно да је ретко који психолог у Србији и чуо да постоји“, наглашава главни уредник Галаксије.

Сасављањем ове листе Стоиљковић је почео да се бави још 1993. године. Највише је користио податке са Гугловог сајта који води евиденцију научних радова и са Web of Science, интернет сајта који води цитатну базу научних радова.

Поред тога, листу је сачињавао и по критеријуму Хиршовог индекса.

„То значи, да ако имате десет чланака који су десет пута цитирани имате Хиршов индекс 10. Рецимо, Гордана Вуњак Новаковић има индекс 117, што значи да она има 100 научних чланака који су најмање 117 пута цитирани“, објашњава Стоиљковић.

Највише научника који су се нашли на листи најбољих живи у Сједињеним Америчким Државама, а затим у Србији. Стоиљковић истиче да и поред њихове спремности да помогну Србији, постоји наличје те приче, јер Србија мало тога има њима да понуди. Пре свега, суштински проблем је што надлежни у сфери науке не знају да они и постоје.