Уметност помаже у науци

Укључивање уметности у наставу ‒ од реповања, преко плеса, до цртања ‒ може помоћи ученицима с ниским достигнућима да на другим часовима стекну знатно више знања, а осталим ученицима да буду креативнији приликом учења, тврди нова студија Универзитета Џон Хопкинс. Аутори ове студије подржали су шире укључивање уметности у наставни програм.

„Наша студија пружа више доказа да су разне врсте уметности апсолутно потребне у школама. Надам се да резултати могу умањити забринутост да лекције засноване на уметности неће бити тако ефикасне када је реч о подучавању и настави", каже професорка Маријел Хардиман, једна од ауторки и продекан за академске послове на Одељењу за образовање Универзитета Џон Хопкинс.Иако истраживања већ показују да уметничке активности побољшавају академске резултате и памћење ученика, остаје нејасно да ли су општа изложеност уметности, додавање уметничких активности наставним плановима, ефективна настава или комбинација науке и уметности одговорни за ове користи, каже Хардиманова.

„Када говоримо о учењу, морамо да поменемо памћење. Деца заборављају много тога што уче и професори су често приморани да понављају и поново предају градиво из претходне године. Поставља се питање ‒ како да их подучавамо тако да могу више да запамте?"

У овој студији, истраживачки тим је настојао да утврди да ли је курикулум у који су укључене уметничке активности ‒ имао било какав директан утицај на учење, посебно на усвајање градива природних наука.

Током школске 2013. године, у студији је учествовало 350 ученика петог разреда у шест школа у Балтимору, у Мериленду. Ученици су насумично распоређени у учионице где су се изучавале астрономија и наука о животној средини, односно наука о животној средини и хемија.Експеримент се састојао од две сесије, у трајању од три до четири недеље. Ученици су прво имали наставу повезану с уметничким активностима, а затим и традиционалну наставу. Сви ученици су искусили оба типа наставе и свих једанаест наставника подучавало је на оба начина.

На часовима који су подразумевали и уметничке садржаје, уз реповање и скицирање училе су се поједине речи, а уз дизајнирање колажа ‒ разликовање живих и неживих ствари. Ове активности одржавале су се у конвенционалним учионицама, уз стандардно учење, као што су читање параграфа са одређеним речима наглас у групи и попуњавање радних листова.

Истраживачки тим је анализирао колико се градиво задржало у меморији студената кроз тестове дате пре, после часова и десет недеља након завршетка студије. Установио је да су ученици на основном нивоу читања задржали просечно 100 посто садржаја дугорочно, што се показало кроз резултате одложеног тестирања. Истраживачи су открили да су се студенти више тога сећали приликом тестирања после десет недеља, јер су певали песме које су научили кроз уметничке активности на часовима; то им је помогло да боље памте садржај на дужи рок.

Овај начин може бити додатно средство за премошћавање јаза код ученика који имају проблема са читањем, наводи професорка Хардиман, јер већина конвенционалних наставних планова захтева од ученика да читају како би учили; а ако ученици не знају добро да читају, не могу добро ни да уче.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.