Ускоро отварање капија обновљене Голубачке тврђаве

Док археолози у Голупцу нису обавили свој део посла, није се почињало са зидањем. Њихова истраживања, променила су нека историјска сазнања о тврђави и животу у њој.

„Она се први пут спомиње 1335. године, али до сада се сматрало да ту, осим донжон кула и два објекта није било ничега. Међутим, ми смо на литици нашли каскадне објекте, десетак објеката, међу њима бих издвојила једну спратну репрезентативну грађевину“, каже археолог Марина Бунарџић.

Додаје да је важно то што су у најстаријем слоју рушења пронађене средњовековне фреске.

„Чини ми се да то иде у прилог теорији да је првобитни Голубац, та брдска фортификација, да је саградила српска држава“, објаснила је Марина Бунарџић и додала да је посматрање Голупца са врхова кула током истраживања – јединствен доживљај.

„То је просто величанствено. Стиче се утисак како је било онима који су бранили ту тврђаву, колика им је била прегледност... Просто – дише се пуним плућима, све је величанствено а мало и застрашујуће“, признаје Марина.

Током радова, пронађени су стаци римске куће из четвртог века и турског хамама из 15. века, предмети који припадају бронзаном и гвозденом добу. Пронађен је и велики магацин стрела.

„То је нешто што је заиста драгоцено. Размишљам како да то документујем што прецизније, да ништа не пропустимо, да све исцртамо како је било и да склонимо, да буде на сигурном смештено у депоу. Кад је све очишћено и конзервирано и кад почнемо да описујемо и тумачимо, онда смо тек свесни шта смо нашли“, описује своје искуство археолог Марина Бунарџић.

Грађена је да буде неосвојива

Обнова тврђаве почела је у септембру 2014. године. Директорка Друштва за развој туризма тврђаве „Голубачки град“ Искра Максимовић, каже да су новчана средства издвојена из два ИПА фонда, а један део је дала Аустријска развојна агенција.

Држава Србија је уложила око 400. 000 евра у опремање Визиторског центра и развој инфраструктуре у подножју тврђаве.

Подигнута на Дунаву, на улазу у Ђердапску клисуру, са девет кула, од којих је највиша Донжон кула, коју је Феликс Каниц назвао Шешир кулом због њеног облика, Голубачка тврђава је грађена да буде неосвојива због чега куле нису повезане и свака представља мало утврђење.

Археолошка истраживања показала су да је живот у тврђави у турском периоду био много развијенији него што се мислило, да је војска ту боравила много дуже него што се претпостављало, као и да је Голубац био веома важан турској империји због чега се ту развило и цивилно насиље.