Нe за мини-хидроелектране?

Њима су се придружили и стручњаци и научници који указују на погубне последице уништавања водних ресурса у Србији зарад производње електричне енергије. Како наводе, када би се изградиле све планиране мини-хидроелектране у нашој земљи, њих око 850, електрична енергија која би се добијала њиховим радом партиципирала би са свега два одсто у укупној производњи електричне енергије у Србији; насупрот томе, штете по природу и водне ресурсе су толико разорне да се цела ситуација пореди са изреком о волу и килограму меса.

Један од противника њихове градње је и декан Шумарског факултета проф. др Ратко Ристић, који подсећа да је Србија најсиромашнија земља Балкана када је реч о аутохтоним површинским водама. То се изражава модулом отицаја и за Србију је то 5,7 литара у секунди по километру квадратном. Од нас су богатије Македонија са 11, Босна и Херцеговина са 20, Албанија са 37 и Црна Гора са 44 литра у секунди по метру квадратном. И на оно мало преосталих брдско-планинских водотока, по проф. Ристићу, највећи је притисак да се праве мини-хидроелектране.

У Европи је изграђено негде око 24.000 мини-хидроелектрана, каква су њихова искуства?
‒ Европска унија се већ сусрела са негативним еколошким последицама њихове градње. Пре свега, ремети се режим природног прехрањивања издани из речног корита и није угрожен само биодиверзитет већ и водоснабдевање многих насеља у брдско-планинским пределима у Швајцарској, Француској, Италији, Немачкој, Аустрији. Једноставно, смањује се капацитет извора, њихова издашност, и људи немају довољно питке воде.

Заговорници градње мини-хидроелектрана често говоре да ће то омогућити изградњу инфраструктуре, туристичких капацитета, производних погона и слично.
‒ Све је то једна велика лаж, а они који то изговарају свесно лажу. Јер, када се направе, мини-хидроелектране обично имају само једног запосленог, процеси су углавном аутоматизовани, све се надгледа помоћу видео-надзора, контролише преко интернета; када туристи виде реку која је спакована у цеви на дужини од два до пет км, више ту никада неће доћи. Њихова изградња је један изузетно деструктиван процес и не доноси корист никоме сем власницима. А шта је њихова корист? Они као повлашћени произвођачи, то је према закону о енергетици, добијају од 10 до 14 евроценти по сваком киловат-часу испоручене енергије. Њима то Електропривреда Србије плаћа одмах и онда свима нама преко рачуна за струју за домаћинство уводи ставку од 0,093 динара по киловат-часу потрошене енергије. Дакле, појединци се богате, а цела Србија плаћа и најсиромашнија домаћинства која троше свега 400-500 квч на месечном нивоу морају да субвенционишу ове са 40-50 дин.

Није ли онда боље да уместо мини-хидроелектрана користимо изворе енергије који мање нарушавају животну средину?
‒ Електропривреда Србије би требало да ускоро почне експлоатацију три ветропарка на простору јужног Баната, инсталисане снаге од 250 МW, што је еквивалент за енергију из чак 250 мини-хидроелекрана. При томе нисмо још озбиљно почели да користимо ни соларну, ни геотермалну енергију, енергију биомасе из пољопривреде и шумарске производње. Заправо смо изабрали најгори могући начин, а то су мини-хидроелекране.