Шупља стена
Када се помене Авала, многи прво помисле на Авалски торањ или Споменик незнаном јунаку, али мало је познато да та београдска планина крије у својој унутрашњости руднике где су се експлоатисале руде још у време неолита. Шупља стена је један од таквих примера.
Та пећина је поново оживела крајем 19. века, када су градитељи прве пруге нашли у кориту Пречице необичан минерал црвенкасте боје. Камен је стигао до др Симе Лозанића, који је, као врстан хемичар, у њему одмах препознао живину руду цинабарит. За ово откриће заинтересовао је и финансијера, пословног човека и власника пиваре Ђорђа Вајферта, као и друге предузимљиве људе, с којима је основао привредно друштво - рударску фирму. После првих истражних радова почела су ископавања 1885. године. Руде је било доста и истопљена је прва количина живе, али није добро прошла на тржишту, па је рудник престао да ради.
Средином 20. века истраживања геолога и рудара указују на знатне количине цинабарита и других минерала у Шупљој стени, тако да је рудник свечано пуштен у рад 1968. године. Иако је посао добро ишао, он бива затворен већ 1972. године, вероватно из политичких, самоуправних разлога. Постројења су растурена, а велика количина руде остала је под земљом.
Затворени и напуштени рудници на Авали ‒ Шупља стена, Црвени брег, Римски бунар данас су, нажалост, покривени коровом и травом и потпуно заборављени. Међутим, постоји тежња код многобројне популације, али и код туристичких организација Србије, да се ови локалитети среде и постану атракција за стране туристе, као што је то случај са многим сличним рудницима и пећинама у Европи.
Приредила Витка Вујовић
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар