Дислексија и дисграфија ‒ како их препознати

Читање је психофизиолошки процес који укључује више различитих можданих функција, одговорних и за друге животне активности детета. Дислексија може да представља и тешкоћу у просторној, временској оријентацији, праћењу упутстава, памћењу речи и садржаја. То код детета може да створи стање опште дезорганизованости и дезоријентације.

Дете с дислексијом брзо постаје свесно својих тешкоћа, због чега показује несигурност у разумевању и писању текста; често осети немоћ док пише састав или решава тест пошто не може да се присети одређених речи из свакодневне употребе. Тада троши време у тражењу друге адекватне речи којом жели да замени заборављену. У тежим случајевима дислексије дете и поред добре пажње делује заборавно, збуњено и дезоријентисано, па се дешава да не дође у одређено време на заказано место, иако одлично познаје локацију на којој је планиран догађај.

Препознавање ученика са дислексијом

Дете с дислексијом се суочава и с другим тешкоћама које поред учења отежавају и остале свакодневне животне активности. Тежи облици дислексије укључују проблеме у памћењу, сналажењу у простору и сл.

Тешкоће које могу да укажу на дислексију:
‒ Дете не повезује глас са савладаним словом, прави фонолошке грешке, замењује гласове који звуче слично, замењује слова којима се означавају слични гласови.
Присутна је изражена слабост код слушно-вербалног памћења па дете најчешће не може да понови задати редослед од три до пет речи или слова.
‒ Дете, на пример, зна како звуче одређена слова, али их замењује сличним (за ʼбʼ покaже на ʼдʼ, за ʼђʼ покаже на ʼћʼ, итд.).

‒ На нивоу слоговног читања, нека деца с дислексијом успеју да савладају читање по слоговима у врло спором темпу, у просеку десет речи у минути.

‒ Често је присутна замена гласовно-слоговне структуре речи. Најчешће долази до замене самогласника (на пример, више - ваше, рода - раде, баба - беба), замене сугласника сличних по звучности и настанку (нпр. кува - дува - сува) итд. Исту реч дете прочита на различите начине, понекад исправно, понекад погрешно. У покушају да се исправи, сваки пут реч прочита другачије.

Мало старији ученици избегавају читање путем покушаја, већ се ослањају на сличну звучност речи у реченици, а не на смисао и значење речи (на пример, дна - два; једном - један; мрака - марка).

Од трећег и четвртог разреда, код ових ученика се смањује број грешака у замени слова и погађање у читању речи је чешће. Постоје и случајеви када дете технички добро чита, али недовољно разуме смисао прочитаног. Важно је да се с ученицима стално вежба читање након часова, темпом који њима одговара.

Дисграфија: бројне грешке у писању, константно присутне 

Дисграфија се јавља када дете почиње да усваја вештину писања и најчешће траје током читавог живота. Ученици с тим проблемом најчешће имају уредан интелектуални статус, добар слух и вид и добро владају правописом матерњег језика. Дисграфија се испољава у многобројним и устаљеним типичним грешкама, које се не разликују од оних у почетном писању. Те грешке су бројне и константно присутне, без обзира на вежбање. Заостајање у писању или усвајању знања из осталих наставних предмета процењује се на око две школске године.

Препознавање ученика са дисграфијом

Поред изостављања слова, слогова, додавања сувишних слова или слогова, замене слова и слогова, проблеми се могу јавити и на нивоу речи: писање неколико речи заједно, растављено писање речи, аграматичност на морфолошком нивоу и нивоу грађења речи.
Код преписивања реченице или писањем по диктату јављају су бројне и устаљене грешке.
Изостављање слова или слогова указује на то да ученик не уочава сва слова и слогове у речи.
Долази до премештања слова, дете не уочава ред речи у реченици или додаје сувишна слова.

Нестабилна веза између слова и гласа

Није успостављена чврста веза између значења и визуелног изгледа слова. Узроци могу да буду нетачан изговор гласова, општа неразвијеност говора, тешкоћа перцепције гласова, која може да буде потпуна ‒ дете не уочава одређени глас у речи или уочава глас, али га приказује неодговарајућим словом.

Замена сличних слова може да буде узрокована недовољно развијеном визуелно-просторном перцепцијом или отежаном контролом моторике у процесу писања; код сличних слова повлаче се слични покрети руком па дете не уочава фине разлике у њиховом обележавању.

При персеверацији слово из претходног слога јавља се као вишак у следећем слогу речи. Пример ʼдедојкаʼ уместо девојка, ʼиза зућеʼ уместо ʼиза кућеʼ.

При антиципацији слова се појављују пре времена ‒ у слоговима испред слога у коме је слову место: ʼдодаʼ уместо ʼводаʼ; ʼбобаʼ уместо ʼсобаʼ.